Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Драгутин Минић Карло

ТРИ ПРОРОКА И СРБИН

Седећи на облацима, стотинама и хиљадама година, три пророка су се досађивала над небом Јерусалима. Исус изнад Цркве светог гроба,Мухамед изнад Ал Аксе, а Мојсије изнад Западног зида, или Зида плача. У свету се ништа, или готово ништа, није изменило од Исусове беседе на Гори, Мојсијевих Десет заповести и Мухамедовог одласка на небо, на својој кобили са Јерусалимске стене.
У шта ли људи сада верују? – питали су се, гледајући како човек путује на Месец.
И тако су решили да се преруше у три обична путника намерника и сиђу доле, међу људе, како би сазнали у шта сада верују, а у шта не.Прво су срели једног Руса.

– Пријатељу, у шта ти верујеш?- упитали су га.
– Верујем да комунизам још није пропао – одговорио им је Рус.
Затим су срели Американца и поставили му исто питање.
– Верујем само у снагу новца. Верујем у моћ долара.
Потом су срели Јеврејина.
Верујем најпре у Мосад – одговорио им је.
Кад су исто питање поставили једном муслиману, он им је на то одговорио:
Верујем у џихад и верујем да жене не могу бити равноправне са мушкарцима.
А онда су три пророка срела једног Србина.
– Пријатељу, у шта ти верујеш? – и њему су поставили исто питање.
– Не верујем ни у шта. У све сумњам – рекао им је Србин.
– Значи, не верујеш ни у бога?
– Полако губим ту веру.
– А у људе?
– Ни у људе, поготово.
– Верујеш ли у поштење?
– Нема га.
– А у демократију?
– Никако!
Исус, Мухамед и Мојсије су били у чуду. Најзад су га упитали:
Има ли нешто у шта верујеш?

Има, има. Верујем да нисте обични путници намерници. Верујем још да сте
некакви страни шпијуни, чим толико испитујете. Ма, сигурно, не звао се Илија Чворовић.

Три пророка се загледаше и брже боље кренуше путем, бојажљиво се осврћући да их случајно не прати овај чудни човек.