Драган Лакићевић
РИЈЕЧ НАУРУЧЕЊУНАГРАДЕ„СВЕТОЗАРЋОРОВИЋ“
ОРГАНИЗАЦИОНОМОДБОРУЋОРОВИЋЕВИХ
КЊИЖЕВНИХСУСРЕТАУБИЛЕЋИ
ЖИРИЈУНАГРАДЕ„СВЕТОЗАРЋОРОВИЋ“
Поштована господо, драги пријатељи,
Изузетно сам захвалан на дивном признању и виду књижевне награде „Све
тозар Ћоровић“ коју су до сада добили многи одлични писци, савременици и, опет,
пријатељи. Стављање у низ њихових имена заиста је част и радост.
Захваљујем и честитам на награди великом песнику Радомиру Уљаревићу, мом
старом књижевном другу и исписнику.
И кад сам, једном, негде деведесетих, био на овим дивним сусретима, осећао
сам се међу својима, вероватно и под утицајем мог завичаја у којем су, као посебни
јунаци, слављени они наши преци који су учествовали у херцеговачким бунама и
биткама– тамо се и тада ишло код својих, на позив недељиве Отаџбине. Као неко
одликовање звучала је реченица: „Мој отац (или ђед) одио је на устанак у Ерцеговину!“
Нажалост, због породичних и раније заказаних обавеза (19. и 20. септембра),
нећу моћи да дођем на главну свечаност и молим да ми то, колико је могуће,
опростите.
Нећу моћи, значи, да искажем своју похвалу писцу чије име награда носи.
Светозар Ћоровић је један међу блискима, расним приповедачима наше реалистичке
традиције– писац дубоког и разуђеног света и језика, чије се књиге, поготово оне из
Целокупних дела у Библиотеци српских писаца, чувају као национална и лична
ризница књижевног блага.
Моја захвалност Ћоровићу и вама трајаће до краја мог живота.
Братски поздрав,
Драган Лакићевић