Голуб Добрашиновић (1925–2008)
Бошко Сувајџић
ПОСВЕЋЕНОСТ ЖИВОТУ И ДЕЛУ
ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
Музеј Вука и Доситеја Народног музеја Србије и Вукова задужбина, поводом
сто го дина од рођења заслужног историчара књижевности, кустоса и научног радника
Голуба Добрашиновића (1925–2008), организовали су округли сто посвећен овом
великом вуковцу, у Музеју Вука и Доситеја, 28. 5. 2025. године. Уводну реч су поднели мр Елиана Гавриловић, управница Музеја Вука и Доситеја, и проф. др Бошко
Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине. Учесници су били наши
еминентни научници, професори, истраживачи, вуковци и поштоваоци дела Голуба
Добрашиновића: проф. емеритус Ду шан Иванић, проф. др Драгана Вукићевић, др
Бранко Златковић, мр Станиша Војиновић, Славко Вејиновић, Душица Матицки, мср
Мина Миловић, мр Елиана Гавриловић, проф. др Бошко Сувајџић. Учешће у дискусији, са лепом личном нотом узела је и наша драга др Марта Фрајнд, једна од најзнаменитијих историчарки српске драме и позоришта нашег доба.
Округлом столу је претходило отварање меморијалне изложбе о Голубу Добраши новићу уМузеју Вука и Доситеја Голуб Добрашиновић, историчар књижевности, кустос, научни радник: 1925–2008. Аутор изложбе је управница музеја мр
Елиана Гавриловић, која је написала и текст за пратећи каталог. Будући да сам имао
част да отворим изложбу, у уводној речи сам истакао:
„Свако отварање једне овакве, меморијалне изложбе, представља откључавање
сећања како бисмо унутар наше културне меморије населили успомену на нешто
драгоцено, племенито, и топло.
У значајне, а неправедно запостављене фигуре српске историје и културе, спада, несумњиво, наш врли вуковац Голуб Добрашиновић, чија је свестрана научна
биографија, али и богата и често тегобна животна судбина, представљена у обухватном, слојевитом и прегледном тексту Елиане Гавриловић Голуб Добрашиновић,
историчар књижевности, кустос, научни радник: 1925–2008. У концизном, а опет
информативном представљању Голуба Добрашиновића као научника и истраживача
даје се опис невероватне радне енергије која је у том човеку почивала, а оваплотила
се највећма у музеолошком и у текстолошком раду, као и у животној по свећености
животу и делу Вука Стефановића Караџића.
У књизи Голуб Добрашиновић, историчар књижевности, кустос, научни радник: 1925–2008, након кратког и информативног увода, даје се слика Голуба Добрашиновића као историчара књижевости, истраживача епохе српског реализма, кустоса
Mузеја Вука и До ситеја, аутора изложби и музејских публикација, члана Уређивачког одбора за издавање Са браних дела Вука Стефановића Караџића, те Голуба Добрашиновића као свестраног на у чног радника.“
Поновићемо неке биографске податке, који су истакнути и у каталогу. Др
Голуб Добрашиновић, историчар књижевности, кустос и научни радник рођен је 28.
јануара 1925. године у месту Расову на подручју данашње Црне Горе. Образовање је
започео у Бијелом Пољу и Беранама, а прекинуо је током Другог светског рата, прикључивши се борцима народноослободилачког покрета. Као учесник ратних сукоба
ос тао је без десне шаке.
По окончању рата Добрашиновић се с породицом преселио у Београд, где је
на ста вио школовање. Завршио је гимназију на Течају за ратом ометене ученике и
1946. године уписао студије на Групи за јужнословенске језике и књижевност Филозофског фа култета у Београду. Његов дипломски рад, посвећен животу и стваралаштву Сима Матавуља, означио је почетак дугогодишњег научног истраживања. Прво
радно искуство сте као је у Институту за књижевност САНУ 1950–1951. године.
Због подршке Резолуцији Информбироа интерниран је на Голи оток 1951. Из
затвора је пуштен у фе бруа ру 1954. године, након чега се запослио као кустос-асистент уМузеју Вука и Доситеја. До брашиновић је био један од оснивача и члан Друштва за проучавање Доситеја и Вука од 1957. године, објављујући бројне чланке и
прилоге у часопису Ковчежић, годишњакуМузеја Вука и Доситеја. Од 1974. до 1977.
године био је главни и одговорни уредник овог издања и вршилац дужности управника Музеја.
Голуб Добрашиновић је био један од највећих вуковаца нашег доба. Био је
члан Уређивачког одбора који је 1964. године, поводом обележавања стоте годишњице од смрти Вука Стефановића Караџића, отпочео са издавањем Сабраних дела
Вука Кара џи ћа у 40 књига. Оно што је Голуб Добрашиновић урадио готово да нема
премца у нашим уре ђивачким пословима у новијој српској културној историји. Приредио је тринаест томова Вукове преписке, која обухвата око седам хи љада писама.
Голуб Добрашиновић је био и члан Одбора за оснивање Вукове заду жби не 1987. године, који су чинили: Гво зден Јованић, ДејанМедаковић, Драган Драгојловић, Радомир Бегенишић, Миодраг Бу ла товић, Мирјана Кљајић и друге личности из области
културе и јавног живота. Као члан Савета Вукове задужбине, беседио је на X Скупштини Вукове задужбине 1997. године, ко ја је била посвећена обележавању десетогодишњице од поновног оснивања Вукове задужбине, као и 100. годишњици
преноса Вукових земних остатака из Беча у Београд.
Голуб Добрашиновић је објавио више од двадесет књига посвећених Вуку Караџићу, међу којима се издвајају Сусрети са Вуком, Вук изблиза, Вук и србуље, Вук у слици
и речи, Вук под присмотром полиције, Копитар и Вук и др. Вукова задужбина и Фондација Жабљак-Шавник-Плужине, у оквиру едиције Посебна издања, објавили су 2012. године капиталну монографију Голуба Добрашиновића Вук Караџић иЦрна Гора. Рукопис
књиге за штампу је припремио Миодраг Матицки, уз помоћ Станише Војиновића и Бранислава Жугића. Штампање књиге омогућио је проф. др Раденко Пејовић.
Голуб Добрашиновић је био аутор више изложби (и пратећих пу бликација) постављених у Музеју Вука и Доситеја, при чему се посебно истиче рад на из ложби
Живот и рад Вука Караџића, приређеној 1964. године у оквиру обележавања стогодишњице Вукове смрти, као и изложба Вук у портрету из 1975. године, на којој је
пред стављено око осамдесет радова, портрета Вука Караџића.
Голуб Добрашиновић се, са лепим успехом, бавио и животом и делом даровите,
танане и трагичне Вукове кћери, Мине Вукомановић Караџић. Аутор је изложбе и ка та –
лога о Мини у Музеју Вука и Доситеја (Мина Караџић-Вукомановић, каталог, Београд:
Вуков и Доситејев музеј, 1974), као и монографије о њој (Мина Караџић Вукомановић:
живот и дело, Београд: Рад, КПЗ Србије, 1995). Посебан траг је оставио приређивањем
Споменара Мине Караџић са бе лешкама, писмима, успоменама, цртежима и стиховима
које су Мини у споменицу уписивали најумнији европских интелектуалци и поштоваоци
Вуковог рада (1974). Споменар је, као ретко љупка и укусно приређена књига, доживео
велик број издања (1975, 1983, 1988, 2004, 2008). Вукова задужбина је 2018. године,
поводом годишњица везаних за живот и дело Мине Караџић Вукомановић (190 година
од рођења и 180 година од првог записа који је уврштен у Споменар), објавила поново
Спо менар Мине Караџић у преводу на немачки и руски језик. Издање је обележио
изузетан поговор проф. др Мине Ђурић, која је била и његов уредник, а у коме је високо
вреднован рад Голуба Добрашиновића:
„Споменар Мине Караџић једна је од најелоквентнијих тихих књига свога и
мно гих других времена, салонска и светска, интерно породична, а интернационално
зна чај на, на известан начин пригодна, а по непосредности и непатворености својих
сегмената неприкосновена. Кроз брижљиво прикупљене стихове, посвете, и белешке,
настале у ва ри јантском многогласју више од пет европских језика, односно кроз
медијалне упеча тљи вости акварела, цртежа или ребуса угледних пријатеља и сарадника породице Караџић, овај Споменар живописно представља дух једне епохе и
неумитно одише господством усхићења оних који су, уписујући се у њега, свестрано
препознавали и нештедимце величали врлине посвећеника књижевности и
уметности – Вука и Мине.“
Округли сто о Голубу Добрашиновићу, уз учешће еминентних научника и истраживача, представља хвале вредан догађај усмерен на обележавање велике годишњице на шег истакнутог културног радника и дивног човека. Округли сто су
орга низо вале инс ти туције којима је Голуб Добрашиновић посветио највећи део свог
плодног ства ралачког века. Он је имао посветну и просветну улогу. Циљ му је био да
подсети нашу научну и културну јавност на живот и дело једног од оних изузетних
људи који су остали у сенци признатих научних величина наше књижевне прошлости, а без којих те величине не би би ле могуће. Поновићемо, рад Голуба Добрашиновића на приређивању и издавању Сабраних дела Вука Караџића, пре свега
Вукове Преписке, монументалан је и без њега је незамислив овај велики културолошки пројекат.
И Округли сто је, својом присном нотом и научном озбиљношћу, представљао
један вид откључавања сећања како бисмо унутар наше културне меморије населили
успомену на нешто драгоцено, племенито, топло. Управо такав је простор сећања на
др Голуба Добрашиновића, који је с разлогом поистовећен са дивним здањем Вуковог
и Доситејевог музеја, који је наш Голуб толико волео и коме је посветио највећи део
свог радног, стваралачког века.