Уз годишњицу Удружења књижевника Србије
Бошко Сувајџић
ТРАГ У ВРЕМЕНУ
(Сто двадесет година историје удружења писаца у Француској 7)
Удружење писаца на чувеној адреси Француска 7 ове године слави велики
јубилеј – 120 година од свог оснивања. Мењајући имена током своје историје, друштво није мењало сво ју суштину нити улогу у друштву. „Друштво за уметност“ (1883),
„Књижевно-уметничка заједница“ (1892) и „Друштво српских књижевника и уметника“ (1902) биле су претходници „Српског књижевничког друштва“ које ће касније
променити име у „Удружење књи же вни ка Србије“.
Удружење је основано 26. маја 1905. године у просторијама „Српске књижевне
задруге“, уз присуство писаца, под председништвом доајена Милана Ђ. Милићевића.
Оснивачи и први чланови „Српског књижевничког друштва“ били су: др Александар
Белић, Боривоје Поповић, Драгомир Јанковић, др Драгољуб Павловић, Драгутин
Илић, Живојин Дачић, др Лујо Војновић, Љубомир Јовановић, Милан Милићевић,
Милован Глишић, Милорад Ј. Митровић, Јован Скерлић, Милорад Павловић, др
Никола Вулић, Павле Поповић, Радоје Домановић, Риста Одавић, Симо Матавуљ, др
Станоје Станојевић, Алекса Шантић и Јован Дучић. Одмах је изабрана Прва управа
од пет чланова и то тајним гласањем. Њу су чинили: Симо Матавуљ – председник,
Јован Скерлић – секретар, Добросав Ружић – благајник, Живојин О. Дачић – књижничар и Риста Ј. Одавић – домаћин.
Главни циљеви „Српског књижевничког друштва“ били су: окупљање српских
књиже вника у једну заједницу, заштита професионалних интереса, уређивање
међусобних односа између чланова, уређивање односа према издавачима и публици,
побољшавање услова књижевног рада, помоћ члановима или њиховим породицама
у случају лоших материјалних прилика.
Важно је напоменути и истаћи огроман значај „Српске књижевне задруге“,
која је у не раскидивој спрези са „Удружењем књижевника Србије“. „Српска књижевна задруга“ је ос нована 1892. године. Академик Стојан Новаковић је изабран за
ње ног првог председника, песник Јован Јовановић Змај за потпредседника, док је
историчар Љубомир Јовановић изабран за секретара. Прва књига коју је ова установа
објавила била је Жи вот и прикљученија До ситеја Обрадовића.
После краћег застоја у раду „Српско књижевничко друштво“ је обновљено 1911.
године и названо је „Друштво српских књижевника“, а за председника је изабран Бора
Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као „Удру жење српских
књижевника“ а председник је био Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело
је име најсличније данашњем имену – „Удружење књижевника Народне Републике
Србије“. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.
„Удружење књижевника Србије“ и касније су водили најистакнутији српски
писци: Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М.
Јеремић, Зоран Глушчевић, Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров,
Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, Радомир
Ан дрић, Милован Витезовић. Актуелни председник је Милош Јанковић. Својевремено је „Удружење књижевника Србије“ било међу најактивнијим члановима „Савеза
писаца Југославије“.
Рад „Удружења књижевника Србије“ може да се подели на два периода. Први
период се односи на рад „Српског књижевничког друштва“, односно „Удружења
српских књижевника“, од 1905–1941. године, и други перид од 1945. године до данас.
Прву историјску синтезу о организованој делатности књижевника Србије
(делимично и Југославије) оставио је Милован Ј. Богавац у монографији Удружење
српских књижевника 1905–1945 из 2007. године (Београд: УКС).
У циљу достојног прослављања великог јубилеја, на конститутивној седници,
која је одржана 11. марта 2025. године у Француској 7, изабран је Организациони
одбор за обележавање 120. годишњице оснивања Удружења књижевника Србије.
Одбор је обухватио представнике најзначајнијих културних, научних и образовних
институција у Републици Србији:
Матија Бећковић, некадашњи председник Удружења књижевника Србије
Срба Игњатовић, некадашњи председник Удружења књижевника Србије
Радомир Андрић, некадашњи председник Удружења књижевника Србије
Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије
Братислав Р. Милановић, уредник Књижевних новина
Иван Карл, в. д. директора Филмског центра Србије
Др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке
„Светозар Марковић“
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Проф. др Славко Петаковић, управник Катедре за српску књижевност и језик
Филолошког факултета Универзитета у Београду
Проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик
Др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге
Др Бранко Златковић, председник УО Вукове задужбине
Живорад Ајдачић, секретар Културно просветне заједнице Србије
Проф. др Бошко Сувајџић, заменик председника Удружења књижевника
Србије
Видак М. Масловарић, потпредседник Удружења књижевника Србије
Милан Лукић, оперативни уредник Књижевних новина
Гроздана Лучић Лалић, генерални секретар Удружења књижевника Србије
Милан Панић, технички секретар Удружења књижевника Србије
Александар Божовић, технички секретар Удружења књижевника Србије
Присутни су једногласно изабрали за председника Одбора проф. др Бошка
Сувајџића, а за његовог заменика Милана Лукића.
У оквиру прослављања великог јубилеја, Удружење књижевника Србије је као
централни догађај, око кога духовно меандрирају сви остали програми, установило
Свечану ака демију у Народном позоришту, која је била планирана за 26. маја 2025.
године, на дан оснивања Удружења. На Академији је требало да буде обухватно
представљен историјат Удружења и његов буран живот, са посебним акцентовањем
преломних, граничних тачака: оснивање 1905. године, период између два рата,
послератно раздобље од 1945. године, бур не године с краја 20. века, савремено доба.
У оквиру ове свечаности требало је да буде представљено стваралаштво бардова Удружења књижевника Србије, као и његових председника, бивших и садашњег (Матија
Бећковић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Милош Јанко вић). Но, с обзиром на то
да Удружење књижевника Србије није дало никаква средства нити од Секретаријата
за културу Града Београда, нити од Министарства културе Републике Србије, на 120.
рођендан Удружења одржана је Конференција за штампу на којој су Милош Јанковић,
председник УКС-а, Братислав Р. Милановић, уредник Књижевних новина, Бошко
Сувајџић, заменик председника УКС-а и Видак Масловарић, уредник Трибине УКС-
а, упознали медије и јавност са незавидном финансијском си туацијом у Француској
7 и најавили јубиларне активности. Констатовано је да монографија Траг у времену
(Удружење књижевника Србије 1945–2025) неће моћи да буде објављена до краја
године, али ће се са израдом ове споменице наставити. Дужна пажња посвећена је
издавачком подухвату публиковања специјалног броја Књижевних новина, као гласила УКС-а (главни уредник Братислав Р. Милановић), у целини посвећеног великом
јубилеју. Најављене су и нај важније активности Удружења књижевника Србије, у
чији врх спадају традиционални Београдски међународни сусрети писаца, који већ 61
годину представљају својеврсни духовни сведок и оријентир епохе и незаменљиви
искорак Београда и српске књижевности и културе у свет. Ту је и самопрегорно
вођење трибине удружења (уре дник потпредседник УКС-а Видак Масловарић).
Овогодишње прослављање Дана словенских просветитеља, Ћирила и Методија, 24. маја 2024. године, у јубиларном руху, реализовано је у сарадњи са Славистичким друштвом Србије и Савезом славистичких друштава Србије са
Филолошког факултета. На свечаности су студенти читали одломке из Житија
Константиновог и Прогласа св. Јеванђеља на словенским језицима (украјински,
пољски, бугарски, руски, чешки, словачки). Прочитано је образложење за доделу
Повеље Савеза славистичких друштава истакнутим славистима (ове године добитник
је инострани академик САНУ проф. др Роберт Ходел). Истовремено, у манастиру
Раковица одржан је традиционални духовни песнички сабор. Свечаност је увеличао
изванредан програм славистичког хора Филолошког факултета у Београду.
У календар предвиђених активности у јубиларној години треба уврстити и изложбу портрета свих председника Удружења књижевника Србије, као и изложбу насловних страна Књижевних новина (у сарадњи са Универзитетском библиотеком
„Светозар Марковић“ у Београду), те представљање УКС-а на Вуковом сабору у
Тршићу (у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић“ из Лознице). У плану су и
представљање дигиталног издања Књижевних новина, израда монографије Траг у
времену, дигитализација дела Симе Матавуља и Јована Скерлића и др.
Округли сто „Симо Матавуљ – први председник УКС-а“ биће уприличен у
новембру 2025. године у Свечаној сали Удружења књижевника Србије, уз учешће
најеминентнијих проучавалаца Матавуљевог дела (проф. емеритус Душан Иванић,
проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Снежана Милосављевић Милић и др.), у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у
Београду (модератор проф. емеритус Душан Иванић). У фокусу ће бити Симо Матавуљ као први председник Удружења књижевника Србије, о чему је најважније сведочанство оставио Голуб Добрашиновић у списима Јавни рад Симе Матавуља и Симо
Матавуљ 1958–2008. Излагања са овог Округлог стола биће представљена у
Књижевним новинама до краја године.
Сматрајући да је велики јубилеј Удружења књижевника Србије истовремено
и важан да тум за српску културу, УКС је званично упутило позив Министарству
културе Републике Србије да подржи делатности на обеле жа ва њу 120. годи шњи це
УКС-а и узме учешћа у раду његовог Организационог одбора. Од го вора на овај по –
зив, нажалост, није било. Удружење књижевника Србије, међутим, одазвало се једном
дру гом позиву, позиву времена и части. Као професионално струковно уд ру же ње,
УКС ни ка да није било у милости ниједне власти будући да је било расадник слободоумних идеја и критичке мисли која почива у темељу сваког аутентичног вида
уметничког изражавања. У складу са традицијом и савешћу, Управни одбор Удружења је подржао и у бурним друштвеним збивањима у Србији, изазваним падом
надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, неприкосновено правостудената и грађана на слободу изражавања и критичко промишљање друштва у коме
живе. И тиме очувао сопствени образ и традицију коју баштини.
