Арчибалд Рајс (1875–1929)
ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРИЈАТЕЉА СРПСКОГ НАРОДА
Доносимо писмо Арчибалда Рајса војводи Живојину Мишићу
због кога је многима стала кнедла у грлу. Писмо преносимо у целини
Париз 28. маја 1919.
Господине Маршале,
Биће скоро пет година како смо се први пут срели у ваљевским улицама. Тада
нисмо ми мислили да ће рат трајати тако дуго нити смо могли мислити да ћу ја остати
веран пратилац ваше војске и вашег народа. Сада је куцнуо час растанка, рат је
свршен и Велика Србија за коју смо се тукли постоји. Ја сам свој посао свршио и
сада се враћам натраг у редове.
Зацело да Вас не могу оставити, а да ми се при тој помисли срце не стегне.
Сањао сам да останем у средини свих оних својих пријатеља са којима сам
делио тешке часове. Сањао сам о каквој малој сељачкој кућици недалеко од Београда
где бих проводио вечери са друговима са којима сам се упознао на Милетиној Коси,
на Рововској Коси, на Мачковом Камену, на Чукама и другим местима. Судбина то
није хтела. За мене нема места у Србији. Ја вас остављам.
Али Вас не могу оставити, а да Вам не захвалим искрено на свој љубави коју
сте ми указали. Ви сте спрам мене били увек добри. То нећу заборавити. Ја не могу
писати свима својим пријатељима које имам у Вашој војсци. Ја Вас дакле молим, као
њиховог старешину, да им кад буде прилике кажете да онај, који је био њихов друг у
искушењу, захваљује на свем пријатељству које су му указали и на свем што су они
учинили за њега.
Године које сам провео са српском војском остаће најлепше у моме животу и
успомена на њих испуниће и украсиће остатак мојих дана. Немојте мислити,
Господине маршале, да су ово само празне речи. Тако је у истини. Ја сам вама толико
дао и од свега тога остаје ми само успомена, али та успомена вреди колико и све моје
жртве. Ја не знам шта ћу предузети кад свршим посао који ми је поверила француска
влада али знајте, у сваком случају, да онај, чији сте груди окитили медаљом храбрих,
неће никада ништа учинити што неће служити на част војсци са којом је делио радост
и жалост.
Збогом, драги Господине Маршале, чувајте се још дуго за своју земљу коју ја
волим и којој сте Ви потребни. Помислите понеки пут и на намерника који вам је
дошао из Швајцарске и покушао да испуни своју дужности.
Ваш срдачно одани
Р. А. Рајс
(Wikipedia, kurir.rs)