Увек ме искрено обрадујете када је у питању појмовно и за српски род суштински вредан часопис „Нова Зора“, неко ће се сложити можда најбољи, ако није и најпрестижнији, негде из времена искраден измакао се да лепотом својом пркоси. Налазити се у њему ауторски присутан; песмом, причом, есејом. признање је али и перманентна обавеза, како задржати тражени ниво? Није једноставно докучиво. Хвала Вам на указаном поверењу, пословној ажурности и топлим, али увек топлим речима.