Андреја Ђ. Врањеш

ХЕРЦЕГОВИНА

Кад се воли и кад се не воли,
она не узвраћа.
Боље је из ње и не отићи,
све што се деси послије,
јесте и само кајање.
Побјећи од камена чемера
и тамо далеко ако жељом скренеш,
једнако ћеш га у себи понијети.

ОПЕТ ПЕСМА

Песма је написана дошла к мени,
нисам морао ја да је пишем,
требало је да се склоним,
и пратим стазу која ме води,
кроз светле тајне о којима пишем.

НЕМИ ЖИВОТОМ

Кад речи заболе,
душа терет скрива,
заборавиш да си говорити знао,
мисли лете преко преораних њива.
Живот цео себи се обраћаш.
Пролетеше године бремене
залуд питаш, сада,
кад ће да се јаве, оне кантилене?

БЕСМИСАО

У кори великог мозга,
роди се,
болесна мисао.
Кад се таква, јави,
буде касно,
док јој сестрица умна,
на пут лудости бане,
пола света заборави да стане.