I

Моје песме се скупљају у радничке зборове
формирале су синдикат и траже повишице.
Хоће да наплате и путне трошкове,
а многе ни саме не знају одакле су дошле.

Увече листам њихове захтеве
тражим начин за мирно решење спора
најпроблематичнији став потписује ова песма:
Ако оду остале, напуштам те и ја.

II

Ујутру реч срећа крене у заваравање.
Најчешће стигне до железничке станице
ту је сачека бескућник, свирач саза
који пластичним везицама закопчава кошуљу

и након последњег воза
пење се на брдо изнад града
да погледа диже ли се изнад које куће дим
и заноћи у шатору испод далековода.

III

Нико није оданде где је.
Стари Македонац из Александрових похода
се одавно одмара у забораву негде у Сирији.
Нема моћ ни жељу да изађе из гроба,

дође у Праг, и потомку преко ћерке
коју је направио једне ноћи у походу,
док се одмарао надомак Багдада,
покаже родослов.

IV

Мој предак био је професионални причач вицева
на потезу између Ефеса и Палмире.
На сваком путовању пратио је свог газду
засмејавао му пословне партнере

пазио на његове коње
за паре причао вицеве целој крчми.
Мој предак био је одмаралишна луда;
стендап комичар на Путу свиле.

V

Једна моја песма би да буде љубавна,
другој се путује у Фамагусту,
трећа би волела да пева о лету
и о девојкама у туфнастим хаљинама.

Ова песма није замена за све њих
нити ради било шта што ове желе.
Она је овде као подсетник
на обећања дата лирици.

VI

У познатом турском одмаралишту
остарели туристички водич за велике паре
води песнике жељне инспирације
до места са најлепшим погледом.

Срећом, разговор ухваћен у пролазу,
тишина и распоред облака
још увек су у стању да замене
скупо плаћену лирику.

VII

Пало ми је на памет; треба злоупотребити поезију
записах јуначке песме о себи;
оформио сам језик своје нације
смислио и име за краљевство којим владам

Дао сам му територије
за које од детињства желим да буду моје.
Али, одустао сам када схватих
да ничији гробови не стоје иза мене.

VIII

Мислио сам да сваку радост
треба вратити тамо одакле је дошла.
Међутим, она се не разликује
много од жалости.

Обе треба дочекати мирно.
Само што се радост сама врати одакле је дошла
и уместо себе пошаље ударац.
Ипак, она је најбољи Данајац.