Почетна Политика о Новој Зори

Дневни лист Политика Новој Зори


Nova Zora prolece 1-2004 Недавно је из штампе изашао први број Нове Зоре, листа за књижевност и културу, који издаје Просвјета из Билеће и Гацка. То је једино књижевно гласило у овом крају. Редакција, која се налази у Београду, у Бирјузовој 14а, је састављена од истакнутих писаца из свих херцеговачких градова, а Савет од познатих академика, професора и писаца. У Савету су херцеговачке владике Атaнасије и Григорије, затим академици Милорад Екмечић, Светозар Кољевић, Никола Милошевић, Бранко Милановић, као и писци Момо Капор, Војислав Максимовић, Рајко Петров Ного, Јован Делић, Гојко Ђого, Ристо Тубић и други. Главни и одговорни уредник је Радослав Братић.

Часопис ће излазити четири пута годишње (пролеће, лето, јесен и зима). У првом броју, богато опремљен, на преко тристо педесет страница, часопис доноси већи број импресивних текстова наших најбољих аутора. У уводнику се каже да ће уредништво гледати Херцеговину кроз призму свесрпских простора и свесрпски простор кроз Херцеговину. Али и кроз свијет - онај који нам је наклоњен, и онај који нам наклоњен није.

- Има више од сто година откако је, у Мостару 1896., под уредништвом Шантића, Ћоровића, Дучића и Шола почео да излази лист за забаву, поуку и књижевност - чувена мостарска Зора, каже главни уредник Радослав Братић. Одмах је око себе окупила све што вриједи у српској култури и књижевности. У Београду тога доба, и у српству уопште, нема важнијег писца , а да не објављује на страницама Зоре. Има прича везана за долазак Сима Матавуља у Мостар. На питање шта ће им дати за часопис, Матавуљ је одговорио да нема ништа ново. Уредници га затворише у хотелску собу и рекоше му да до сванућа напише свој рад. Јутро је освануло са Пилипендом.

Зора је у Херцеговини путоказ сваком новом часопису, али и голема обавеза. Већ клецамо под теретом толиког и таквог наслеђа. Трудићемо се да мислимо на ону Зору, али и да радимо како нас бриге и обавезе не би угушиле.

Објављен је други број Нове Зоре


У другом броју Нове Зоре објављени су текстови Ива Андрића и текст из заоставштине Скерлић на линији Доситеј - Вук - Светозар Марковић Бранка Лазаревића. Ту је уводни разгвор Зорана Радисављевића са академиком Николом Милошевићем. Нова Зора објављује нове стихове Милована Данојлића, Адама Пуслојића, Слободана Павичевића, Златка Красног, Бојана Максимовића, Горана Бабића, а афоризми Растка Жакића.

У рубрици Проза, часопис објављује нове приче Данила Николића, Бранка Летића, Ранка Павловића, Анђелка Анушића и Слободана Мандића, као и есеје Гојка Ђога, Љубомира Зуковића, Радована Вучковића, Михајла Пантића, Радивоја Микића, Бранка С. Летића, Риста Тубића, Мића Цвијетића, Бора Драшковића, Вука Крњевића, Сима Елаковића, затим Слободана Вуковића, Борјанке Трајковић, Светлане Мирчов, Радослава Гаћиновића и других.

ljeto 2/2004 Nova Zora

Ту је полемички текст Сава Скока, затим преведена поезија и проза Атиле Балажа, Ериха Фрида, те текстови из старе Зоре Исидоре Секулић и Марка Цара. Ликовни прилози у овом броју су из атељеа Предрага Баја Луковића.

Нова Зора се учврстила


Jesen/Zima 2004 Nova Zora Часопис за књижевност и културу, који излази четири пута годишње (по годишњим добима), изашао је број 3/4 зa 2004. годину, од читалаца доживљава све саме речи хвале. У уводном тексту главног уредника Радослава Братића види се да овом гласилу увелико расте тираж, захваљујући великом броју пренумераната, којих има преко седам стотина. Часопис издаје "Просвјета" из Билеће и Гацка, а на челу Савета су двојица херцеговачких владика и повећа група значајних академика. Овај двобој Нове Зоре доноси блок посвећен матерњем језику са свим саопштењима (никшићке гимназије, Ћоровићевих сусрета писаца, Дучићевих вечери поезије, професора и студената и Бања Луке) о насиљу црногорских власти да укине на силу српски језик, иако се већина народа изјаснила да њиме говори.

После замишљеног духовитог разговора Петра Пајића са Вуком Караџићем долазе бројни прилози. Уводни текст под насловом Насиље над памећу потписује митрополит црногорско-приморски, господин Амфилохије, затим су ту текстови Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога, Жарка Команина, Мира Вуксановића, Јована Делића, Ђорђија Вуковића, Предрага Пипера, Михајла Шћепановића и других.

Gabrijel D'Anuncijo потписује чувену Оду народу српском, а славни писац - Петар Хандке објављује нову драму под насловом Подземни блуз. Из пера једног од најпознатијих критичара немачког говорног подручја Марчела Рајха Раничког, Нова Зора под насловом Злоупотребљена жена доноси занимљив осврт на потоњу добитницу Нобелове награде за књижевност Елфриде Јелинек.
Часопис започиње изузетним разговором са академиком Добрицом Ћосићем, специјално дат Новој Зори, а под насловом Историја је крвник у људској судбини. Поред бројних занимљивих прилога Стевана Раичковића, Светозара Кољевића, Љубомира Симовића, Драгољуба Живојиновића и других, часопис из заоставштине доноси песме Владимира Гаћиновића и прозу Милована Ђиласа. Од овог броја на страницама Нове Зоре можемо пратити и рубрике посвећене ликовном и музичком животу, а које потписују врсни зналци Никола Кусовац и Светислав Божић. Svetozar Corovic

На око шест стотина страница, овај двоброј доноси веома занимљиве прилоге из поезије и прозе, као и преводе Франсоа Моријака, Николаја Бајтова, Виктора Јерофејева и других. На страницама Нове Зоре, часопис преноси прилоге из старе Зоре, а то су прича Јована Дучића и одговор на књижевну анкету Слободана Јовановића. Саво Скоко води занимљиву полемику са историчарем Петром Мандићем о Јунском устанку у Херцеговини. У повременој рубрици из привредног живота, Слободан Вуковић пише о узроцима економског заостајања Србије, а Радослав Гаћиновић о отимању Косова и Метохије.

Momo Kapor Matija Beckovic Jovan Delic Нова Зора доноси и прилоге са промоције часописа на Коларцу, где су говорили Никола Милошевић, Матија Бећковић и Јован Делић. Матија Бећковић је на крају свог излагања се осврнуо и на Дучићеву и Шантићеву Зору и рекао: "Поздрављајући Нову Зору са здраво сванули, можемо рећи да је њеним покретачима и уредницима данас у домаћим немогућим приликама ипак лакше него онима од пре више од сто година. Пре свега зато што Нова Зора има пред собом светионик славне мостарске Зоре која је синула у навечерје најславнијих дана модерне српске историје. Даће Бог да тако буде и сада."

vrh>>