Почетна Настанак Нове Зоре

Зора је израсла из Ћоровићевих сусрета писаца



margina

У Билећи и Гацку, 1997. године, Просвјета је покренула Ћоровићеве сусрете писаца. Идеја је била да се у Билећи одржавају сусрети прозних писаца, уз додјелу награде за најбољу прозну књигу написану на српском језику у периоду између два Сусрета. Сваке године се одржава разговор за округлим столом са темом Српска проза данас. Учествују познати приповједачи, романсијери, критичари.

 

До сада је објављено десет зборника посвећених Сусрету прозних писаца и научним скуповима у Гацку.

  • 1997. Српска проза данас
    Перо и Ђоко Слијепчевић – живот и дјело (Ћоровићеву награду добио је Добрица Ћосић)
  • 1998. Српска проза данас
    Владимир Ћоровић – живот и дјело (Ћоровићеву награду добио је Драгослав Михаиловић)
  • 1999. Српска проза данас
    Богдан, Стеван и Петар Зимоњић – живот и дјело (Ћоровићеву награду добио је Момо Капор)
  • 2000. Српска проза данас
    Косаче – оснивачи Херцеговине (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Милован Данојлић, а за историографско дјело Милорад Екмечић и Саво Скоко)
  • 2001. Српска проза данас
    Јунски устанак у Херцеговини 1941. (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Антоније Исаковић, а за дјело из области историографије Душан Берић и постхумно Новак Мандић – Студо)
  • 2002. Српска проза данас
    Сто година СПКД „Просвјета“ и њене знамените личности (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Миро Вуксановић, а за дјело из области историографије Василије Крестић и Десанка Ковачевић Којић – за животно дјело)
  • 2003. Српска проза данас
    Културна и духовна историја Херцеговине (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Радослав Братић, а за дјело из области историографије Војислав Максимовић и Раде Михаљчић – за животно дјело)
  • 2004. Српска проза данас
    Први српски устанак и његови балкански одјеци (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Бранко Брђанин Бајовић, а за дјело из области историографије Радош Љушић и Драгољуб Живојиновић – за животно дјело, а специјалну награду за обрађене теме о Херцеговини добио је Милорад Блечић.
  • 2005. Српска проза данас
    Херцеговина и српски језик у историографским и књижевним дјелима 19. и 20. вијека (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Добрило Ненадић, а за дјело из области историографије Владимир Стојанчевић и Сима Ћирковић – за животно дјело.
  • 2006. Српска проза данас
    Допринос Срба из Херцеговине српској историографији и култури; (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добили су Рајко Петров Ного и Горан Петровић, а за дјело из области историографије проф. др Никола Поповић)
  • 2008. Српска проза данас
    Јевто Дедијер и Васиљ Поповић – живот и дјело; (Ћоровићеву награду за најбољу књигу прозе добио је Јован Радуловић за роман Од Огњене до Благе Марије, а за дјело из облати историографије академик Чедомир Попов за дјело Велика Србија – стварност и мит).