КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

(22. октобар 2020 – 3. март 2021)

 Од 25. октобра до 1. новембра 2020. године трајао је рад 9. ликовне колоније „Симеон Добрићевски“ у Билећи, у организацији Завичајног клуба „Освит“. Уз поштовање епидемиолошких мјера везаних за вирус корона, саборовању сликара и вајара присуствовала су 23 умјетника из Републике Српске, Србије и Црне Горе, од чега два доктора наука, три магистра и 14 академских сликара. Посебно интересовање изазвао је рад вајара за које је, како су рекли, херцеговачки и билећки камен вјечита инспирација. Њих је угостио власник каменолома Неђо Носовић. За њега камен никада није био нешто окамењено. – Има сто начина који потврђују да камен има душу. Ово је један од сто начина – каже Носовић, док гледа како у камену настају умјетничка дјела. Истог су мишљења и доктор примјењеног вајарства Јелена Божовић Ђорђевић и Игор Ђорђевић, вајар из Београда. – Права је ријеткост да учесници колонија раде директно у каменолому, да се сарађује са људима који раде нешто друго од камена, кажу ови врсни умјетници. Сликарска дјела током рада колоније настајала су у простору ресторана „Фортуна“ и у његовој околини са које се пружа фантастичан поглед на пространо Билећко језеро. На крају рада 9. ликовне колоније приређена је изложба насталих остварења у Галерији Дома културе „Јевто Дедијер“.

У Градској галерији у Невесињу 31. октобра отворена је изложба цртежа и скулптура вајара Бранка Милановића из Краљева. Изложбу, под називом „Интерне геометрије“, свечано је отворила умјетнички руководилац Галерије Нада Илић. Милановић је изложио радове који се баве структурама херцеговачког крша. Поздрављајући учеснике отварања изложбе, Милановић је рекао да изложене радове прати један циклус проматрања, размишљања и стварања које је трајало двије године. Он је додао да за своје радове углавном употребљава камен из Херцеговине, са различитих крашких предјела, комбинујући га сондираним комадима. Сам назив изложбе, као и цртежи који је прате, подстичу на размишљање о радовима који су сведени на неке основне геометријске облике. Милановић је виши асистент на Академији ликовних умјетности – Одсјек вајарство у Требињу, гдје живи од 2012. године.

У Невесињу је, 8. новембра, обиљежен Дан општине и крсна слава Борачке организације Републике Српске – Митровдан и одата почаст палим борцима у митровданским биткама 1992. и 1994. године. Обиљежавање је почело Светом архијерејском литургијом у цркви Вазнесења Господњег и славским обредом поводом крсне славе Борачке организације РС. Свету архијерејску литургију служили су умировљени владика Атанасије и владика Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства епархије. У порти храма освештан је споменик невино страдалим дјевојкама у Другом свјетском рату. Старјешина Саборног храма Младен Чалија захвалио је донаторима, прије свега Илији Шишковићу, владикама Атанасију и Димитрију, који су помогли изградњу споменика невесињским ново - мученицама. Предсједник БОРС-а Миломир Савчић честитао је свим борцима славу која се ове године обиљежава у мало другачијим условима због епидемиолошке ситуације везане за вирус корона. Он је рекао да се крсна слава БОРС-а обиљежава у свим општинама и градовима РС, али да се у Невесињу ова свечаност поклопила са обиљежавањем чувених митровданских битака, које су уврштене у календар значајних догађаја Републике Српске. И ове године Борачка организација Невесиња, у сарадњи са Основном школом „Ристо Пророковић“, организовала је традиционални конкурс за избор најбољих литерарних радова на тему Митровдана. За најбољи рад проглашена је пјесма „Крвава ријека“ Иване Ђерић, ученице VIII3 разреда поменуте школе. Друго мјесто припало је Јани Радовановић, ученици IX4 , док је треће мјесто заслужила Елена Вујадиновић, ученица VIII разреда. Борачка организација ауторима најбољих радова уручила је захвалнице и новчане награде. На овогодишњем Ми - тровданском конкурсу Извршног одбора Ратних ветерана Невесиња припала је прва награда Јани Радовановић, ученици IX разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ за пјесму посвећену легендарном команданту Новици Гушићу. Млада пјесникиња је своје дивљење команданту преточила у стихове наглашавајући његове највеће људске и војничке врлине по којима ће га вјечно памтити Невесиње и Херцеговина.

Требиње је и ове године, у нешто скромнијем облику због епидемиолошке ситуације, обиљежило 13. новембар, Дан ослобођења у Првом свјетском рату. Тим поводом одржана је свечана сједница Скупштине града. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић уручио је овим поводом представницима Академије ликовних умјетности и Факултету за производњу и менаџмент из Требиња Повеље града, а Удружењу „Бебе“ захвалницу, истакавши да су ове заслуге остварили искључиво преданим радом, у заједништву какво се очекује од цијелог града. Захваливши се на овим повељама, у име требињских високошколских установа, декан Академије ликовних умјетности Веселин Браковић је нагласио да Повеље града представљају и знак захвалности овим факултетима који су важан дио академске заједнице Републике Српске. Захвалницу Удружењу породица са проблемом стерилитета „Бебе“ примила је др Лилиен Ковач. Честитке добитницима признања, али и цијелом граду и грађанима Дан ослобођења, датум на који је након Великог рата овдје дошла слобода, упутио је градоначелник Мирко Ћурић. Делегације Градске управе и Скупштине Града положиле су поводом Дана ослобођења цвијеће на требињска спомен-обиљежја борцима и жртвама свих ослободилачких ратова.

Ликовним радионицама за дјецу основних и средњих школа, као и за малишане са посебним потребама из Удружења „Сунце нам је заједничко“, те изложбом аматера ликовне умјетности, у Требињу се и ове године одвијала традиционална манифестација „Европска ноћ музеја“ током 13. и 14. новембра. Тако се Музеј Херцеговине тринаесту годину за редом придружио установама културе широм свијета које овом манифестацијом желе људима приближити културу. Чланови Удружења „Сунце нам је заједничко“ након обиласка Музеја Херцеговине на плакатима и позивницама које су радили поводом „Ноћи музеја“ представили су оно што им се највише свидјело у овој установи. Према ријечима Сима Радића, музејског педагога, овогодишња тема манифестације је „Музеји за равноправност, разноликост и укључивање“, па су музејски радници одлучили да одрже инклузивну радионицу за особе са потешкоћама у развоју. Другог дана „Ноћи музеја“ у Галерији Музеја Херцеговине отворена је изложба аматера ликовне умјетности под називом „Требињу с љубављу“. Своје радове изложило је 11 аматера сликара. Учеснике отварања изложбе поздравила је и представила излагаче директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић. У име Градске управе присутним се обратио начелник Одјељења за друштвене дјелатности Зоран Милошевић и прогласио изложбу отвореном. „Ноћ музеја“ је завршена обиласком музејских сталних поставки, а за све посјетиоце улаз у Музеј је био бесплатан до краја новембра 2020. године. Иначе, манифестација „Ноћ музеја“ требала је бити одржана у мају мјесецу, али је због актуелне епидемиоплошке ситуације помјерена за нови, новембарски термин.

Десетог децембра у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу одржан је концерт класичне музике на коме су наступили Сњежана Поповић Вулета (клавир) и Иван Оташевић (виолина). Они су предавачи на Академији музичке умјетности у Бањалуци. Било је ово прво њихово представљање требињској публици. Овим концертом жељели су да, у овом периоду пандемије, својим музицирањем донесу позитивне вибрације и на тренутак прекину свакодневницу која нас је снашла. Због епидемиолошке ситуације, број посјетилаца био је ограничен, упркос томе, умјетници су виртуелно извели захтјевни репертоар, а публика је уживала у познатим дјелима Баха, Моцарта, Франка и Вијењавског.

Удружење „Либер“, друштво за очување Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи 17. децембра, покренуло је новогодишње прикупљање књига за библиотеку Средњошколског центра „Голуб Куреш“ под називом „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци“. У акцију су се укључили многи Билећани, садашњи и бивши ученици билећке гимназије, привредници, љубитељи књига и читања. – Ако су дани око Нове године дани даривања, учинимо највриједнији дар нашој сестринској библиотеци, тек нешто млађој од наше Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“. Као друштво које настоји да се стара о Библиотеци нашег града, увјерени смо да ћемо највише допринијети ако помогнемо да се гради мали храм књига у коме се формирају наши будући чланови и читаоци – а то је управо Библиотека Средњошколског центра – истакли су из Удружења „Либер“. У овој Либеровој акцији прикупљене су искључиво новчане донације за куповину нових, савремених издања школске лектире за средњу школу. Акција је имала широког одјека, па је школска библиотека обогаћена са деветнаест наслова у 437 примјерака, а укупна вриједност донације је 6.054,23 конвертибилне марке.

У Музеју Херцеговине у Требињу, 29. децембра, отворена је изложба слика по позиву Удружења Међународна ликовна колонија „КОЛО“, инспирисане Требињем и Херцеговином, а настале за потребе виртуелне изложбе за вријеме изолације током 2020. године. Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу, рекла је да овом изложбом Музеј Херцеговине завршава 2020. годину у којој је одржано преко тридесет културних догађаја и око 15 изложби. Иначе, изложба је настала на ини цијативу Дражена Милића, селектора Међународне умјетничке колоније „КОЛО“. Милић је рекао да је идеју о овој изложби добио још у марту и истакао да се одазвало 100 умјетника са преко 150 радова који су представљени онлајн изложбом у мају ове године. Када су се створили услови за одржавање редовне изложбе, 49 умјетника је поштом послало своја дјела у Требиње, па су радови стигли из БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Русије, Украјине... Доста радова није могло стићи због познатих околности везаних за вирус корона, поготово оних из Америке, Русије, Кине, Канаде... Ова изложба, коју је свечано отворила Ивана Грујић, биће отворена до 1. фебруара 2021. године.

Од средине децембра 2020. године нови кружни ток у Невесињу краси Теслин торањ висок осам метара са куполом у пречнику од три метра. У његову изградњу утрошене су четири тоне челика. Ријеч је о постављању реплике Варденклифског торња. Аутори идеје и пројекта, грађевинци и графички инжењери, отац и кћерка Жарко и Весна Ђерић, а сарадници на пројекту били су инжењер грађевине Драгомир Вуковић и архитекта Милован Самарџић. – Ови вриједни људи урадили су чудо, успјели су да идеју српског генија оживе у Невесињу и тако Теслу врате међу свој народ – рекао је први човјек Теслине фондације Никола Лончар. Управни одбор Теслине фондације са сједиштем у Филаделфији донио је одлуку да награди ауторе. Осим додјеле награде за ауторе из Фондације је најављено да ће типски пројекат из Невесиња, који симболизује хуманизам, иновативност и позитивне аспекте људског стварања, бити искориштен за изградњу торњева широм свијета и бити покретач других пројеката Николи Тесли у част. Награда невесињским ауторима уручена је средином јануара 2021. године у Њујорку.

Народна библиотека у Гацку основана је 28. децембра 1957. године. У знак сјећања на тај дан 28. децембра 2020. године у овој установи културе одржан је пригодан програм. Директор Народне библиотеке Гацко проф. Радомир Вучковић нагласио је значајну улогу у културном животу града ове установе која располаже са око 25000 књига. Библиотека има одјељење за дјецу и завичајно одјељење које броји преко 2000 вриједних књига, чији су аутори из Гацка и Херцеговине. Библиотека располаже и са више од 210 посебно вриједних књижевних остварења из далеких времена, а најстарије је прво издање Горског вијенца из 1847. године. Књижни фонд Библиотеке у Гацку током 2020. године обогаћен је са нових 1100 наслова путем донација појединаца и колектива, а највреднији је поклон доктора Миша Кошутића. На пригодној свечаности поводом Дана библиотеке, десет највреднијих читалаца добило је захвалнице и пригодне награде. Награђени су читаоци у категорији основаца, средњошколаца и осталих грађана. Међу награђеним су најмлађи читаоци дјечаци Давид Косовић и Стефан Вишњевац. Овој свечаности, одржаној уз пошто вање епидемиолошких мјера, присуствовао је и начелник Општине Гацко Огњен Милинковић. Двадесет и осми децембар убудуће ће се обиљежавати као Дан Народне библиотеке Гацко.

На Међународном литерарном конкурсу „Моја отаџбина Србија“, који расписује Православни дјечији часопис „Светосавскo звонце“ заједно са Међународним фондом јединства православних народа, крајем 2020. године Требињки Милици Макитан припала је прва награда за родољубиву пјесму „Једна, пред Господом недјељива“. Конкурс је расписан почетком године, када је Милица била ученица 9. разреда Основне школе „Вук Караџић“, а сада ученица првог разреда Гимназије „Јован Дучић“, одабрала је да конкурише поезијом. Резултати конкурса саопштени су на сједници жирија у згради Патријаршије у Београду, којим је предсједавао Драган Лакићевић, књижевник и директор Српске књижевне задруге. Према ријечима Миличине вјероучитељице из основне школе Жанеле Пажин, млада пјесникиња је у својој пјесми истакла сав значај и вриједност поимања да су Србија и сестра јој Република Српска једна душа, један народ – недјељиве. Жанела Пажин подсјећа да је Милица Макитан први пут награђена на конкурсу који расписује „Светосавско звонце“ – у 6. разреду основне школе такође освојивши прву награду на тему „Ко - ријени“, а у 8. разреду на тему „Колијевка“ награђена је посебном похвалом. Изузев за писање Милица има смисла и за музику и члан је женског пјевачког хора „Света Анастасија Српска“ у Требињу.

Након Божићних, Богојављенских свечаности и свечаности поводом 9. јануара Дана Републике Српске, у свим источнохерцеговачким општинама и граду Требињу одржане су Светосавске свечаности које су овог пута биле прилагођене актуелној ситуацији везану за пандемију вируса корона.

Двадесет и седмог јануара 2021. године заједничком свечаношћу свих основних и средњих школа у Требињу је, у позоришној сали Културног центра, обиљежена школска слава – Свети Сава. Уз звуке химне „Ускликнимо с љубављу“ обављено је ломљење славског колача, а овогодишњи домаћин славске свечаности Центар средњих школа Требиње извео је четрдесетоминутни поетско-музички програм, под називом „Свјетионик љубави“. Крсну славу ученицима и професорима честитали су свештеник Никола Јанковић и градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Обраћајући се учесницима светосавске свечаности, директорица Центра средњих школа Требиња, Недјељка Илијић поред осталог је нагласила да се у Центру средњих школа образује 480 ученика у четири струке са 12 занимања, те да се и у условима пандемије, како у Центру тако и у другим требињским школама, постижу добри резултати и траје на светосавском путу.

Савиндан се у Билећи обиљежава као Крсна слава и Дан општине, те крсна слава овдашњег Саборног храма, СПКД „Просвјета“ и других институција из области образовања и културе. У храму Светог Саве Свету архијерејску литургију служио је епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Након обављања ломљења славског колача у порти храма одржан је пригодан програм у оквиру кога су уручене повеље и награде Општине Билећа за 2020. годину појединцима и колективима. На приједлог комисије за награде и признања, а одлуком Скупштине општине Билећа, највеће признање у категорији заслужних поједнаца – Повеља општине Билећа припало је наставнику у Основној школи „Петар II Петровић Његош“ Миленку Кешељу. Повеља је додијељена за исказану стручност, оданост послу и постигнуте резултате са ученицима на такмичењима широм региона. Повељу Општине као колективно признање за исказану хуманост, велику пожртвованост, коректан и професионалан однос према пацијентима у вријеме пандемије вируса корона добили су чланови Ковид тима др Драгана Тешановић и др Зорка Бајчетић из Дома здравља „Свети Лука“. Општинско признање за најбољег спортисту 2020. године припало је маратонцу Љубу Тркљи. На другом мјесту је каратисткиња Сашка Илић, а на трећем куглаш Предраг Војновић. Уз честитке на постигнутим резултатима повеље и награде добитницима је уручио начелник Општине Билећа Веселин Вујовић. Пригодним програмом, уз поштовање свих епидемиолошких мјера, Светосавску свечаност својим наступом обогатили су чланови Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ и Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Глигор Милиће вић“ из Билеће.

Завичајни клуб Билећана у Србији са сједиштем у Београду, и поред свих проблема изазваних пандемијом вируса корона, уз помоћ добротовора додијелио је новчане награде за троје најбољих билећких студената, који студирају у Београду. Овог пута награде су добили: Душанка Бјелетић, студент друге године Ветеринарског факултета (просјечна оцјена 9,93), Петар Војновић, студент мастер студија на Рударско-геолошком факултету (просјечна оцјена 9,12) и Драган Ивковић, студент мастер студија на Машинском факултету Универзитета у Београду (просјечна оцјена 9,11). Завичајни клуб Билећана у Србији, на иницијативу познатог привредника Рада Вујовића, покренуо је ову акцију награђивања најбољих студената прије четири го - дине. Награде су додјељиване у оквиру Билећког сијела у Београду. Ове године, због познате епидемиолошке ситуације, сијело није одржано, па су награде у износу од по 20000 динара уручене на Савиндан 27. јануара 2021. године у просторијама Зави - чајног клуба Билећана у Београду.

Програм посвећен првом српском просвјетитељу и учитељу Светом Сави у Гацку је редукован због актуелне епидемиолошке ситуације везане за вирус корона. Но, уручење награда и признања најбољим у области образовања и културе ни овог пута није изостало. Умјесто традиционалне свечане академије програм уручења признања и награда реализован је у просторијама читаонице Народне библиотеке. Програм су организовали СПКД „Просвјета“ и Општина Гацко. Новчане награде уручио је начелник општине Гацко др Огњен Милинковић, a признања и књиге СПКД „Просвјета“ уручио је предсједник Одбора „Просвјете“ у Гацку професор Радомир Вучковић. У прошлој школској години изостала су такмичења у основним школама због пандемије вируса корона, док је дио такмичења одржан у средњим школама. Значајне награде на такмичењима на регионалном, републичком и БиХ нивоу освојили су ученици Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Гацко. Прво мје - сто на регионалном такмичењу (Српски језик) освојила је ученица Наташа Марковић, ментор проф. Гордана Вуковић. Прво мјесто на републичком такмичењу (Руски језик), ученик Бојан Куљанин, трећа мјеста на републичком такмичењу из Руског језика освојили су Наташа Марковић и Оља Илић, чији је ментор била проф. Мирјана Слијепчевић. Прво мјесто на нивоу БиХ (Демократија и људска права) освојили су ученици: Невена Антуновић, Милијана Ковачевић, Марија Тодоровић, Стела Дубље - вић, Бориша Слијепчевић, Јован Братић, Тодор Пикула и Милан Горановић, ментор проф. Јована Петковић Аћимовић. Награда је припала и Ани Ненадић, ученици Музичке школе „Свети Роман Мелод“, ментор проф. Бојо Милошевић, за освојено прво мјесто на међународном такмичењу музичких школа у Србији. Уручене су награде и признања за најбоље радове на тему „Свети Стефан сабор сазвао славом нашу дјецу сабрао“, а поводом 9. јануара Дана Републике Српске. Прво мјесто припало је ученици СШЦ „Перо Слијепчевић“ Анђели Прстојевић, друго Огњену Бошковићу и треће Милошу Шупићу. Проглашени су и награђени најбољи литерарни радови на тему: „У дому Светог Саве мој је дом“ поводом школске славе и славе СПКД „Просвјета“. Награђени су за прво мјесто Јована Антуновић из ОШ „Свети Сава“, Миланка Стевановић из СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко и Михајло Масти - ловић, из Богословије „Светог Петра Дабробосанског“ Фоча и Огњен Бошковић из ОШ „Свети Сава“ Гацко. Конкурсе за најбоље литерарне радове на поменуте теме расписала је СПКД „Просвјета“ Гацко. Дио награђених радова прочитан је приликом уручења награда, а поједини радови представљени су и у програму Радио Гацка. Предсједник одбора СПКД „Просвјета“ у Гацку проф. Радомир Вучковић рекао је да је на поменуте конкурсе пристигао велики број радова, честититао је награђеним и захвалио жирију на добро обављеном послу. Програм свечаности уручења признања и награда водила је Марија Вучић.

Међу 40 истакнутих наставника основних и средњих школа и васпитача у Републици Српској, награђених „Светосавском наградом“ за постигнуте резултате у области образовања и васпитања ученика и дјеце у протеклој школској години, Министарство просвјете и културе РС наградило је и троје просвјетара из Требиња и једног из Билеће. Ову престижну награду добили су васпитач у вртићу „Наша радост“ Сања Кисин, наставник разредне наставе у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Милан Вујовић и професор виолине у Средњој Музичкој школи Требиње Љиљана Рајовић, као и Мирјана Сворцан Тољ, наставница српског језика и књи жевности у Основној школи „Свети Сава“ у Билећи. „Светосавска награда“ састоји се од Светосавске повеље и новчане награде, а добитницима је уручена на начин прилагођен тренутној епидемиолошкој ситуацији. Свечана манифестација уручења организована је путем телевизијског преноса на програму РТРС 28. јануара 2021. године.

Десетог фебруара градоначелник Требиња Мирко Ћурић уручио је на пригодном пријему у градској управи Светосавске награде требињским просвјетним радницима и члановима породица оних просвјетара који су награђени постхумно за предани рад у просвјећивању и васпитавању дјеце града Требиња. Награде су уручене Раду Миладиновићу, Сањи Кисин и Бранки Бендераћ, те представницима породица постхумно награђених просвјетара Драгана Зеленовића, Милорада Пејовића и Драгане Вујичић. Награђене просвјетне раднике подржале су и њихове колеге, односно васпитне установе у којима раде или у којима су радили. О додјели Све - тосавске награде требињским просвјетарима једногласно је одлучено на Скупштини града Требиња на трећој редовној сједници. Светосавску награду Град Требиње додјељује за допринос квалитетном образовању, васпитању и унаприје ђивању образовно-васпитне праксе и развоју научних достигнућа у области образовања у Граду Требињу. Како је због тренутне епидемиолошке ситуације везане за вирус корона изостала Светосавска академија награде су уручене на поменутом пријему у Градској управи. У име свих награђених на признањима се захвалила пензионисана професорица Бранка Бендераћ.

Народна библиотека Требиње приредила је 15. фебруара Дан отворених врата у Легату Јована Дучића у спомен на дан рођења овог најпознатијег Требињца, пје - сника и дипломате. Заинтересовани грађани, уз придржавање епидемиолошких мјера, имали су прилику да виде књиге, рукописе, преписку, дипломе и друге личне предмете из Дучићеве заоставштине, који се чувају у посебном одјељењу требињске библиотеке. Према ријечима Љиљане Нинковић, библитекарке у Легату, Дучић је свом граду завјештао највише књига међу којима веома старих, ријетких, па и раритетних издања. Неке датирају чак из 1565. и 1573. године. У Народној библио - теци у Требињу смјештена је библиотека Јована Дучића са 5500 књига, 800 серијских публикација и личном пјесниковом архивом. Легат је 2004. године добио статус културног добра од општег значаја за Републику Српску. Милосава Супић Вуковић, директор Народне библиотеке Требиње, истиче да је ово благо потребно сачувати од пропадања, због чега је потребна дигитализација, чија је припрема у току, како би се повећала његова доступност и што већи број корисника могао да види, прочита или истражује Дучићеву архиву и књижни фонд. Она је позвала све који могу да финансијски подрже пројекат дигитализације пјесникове грађе.

У Требињу је 12. фебруара одржана оснивачка скупштина Удружења за његовање и развој музичког стваралаштва код дјеце и младих „ЛирАРТ“, чији су оснивачи музички радници и ствараоци у области музичког стваралаштва из Тре - биња. За предсједника је изабран Милисав Сукоњица, дипломирани музички педагог и мастер теологије, који је нагласио да ће Удружење у свом раду имати подршку Града Требиња. – Првенствено ћемо радити на раној музичкој стимулацији и његовању хорске музике код дјеце млађег узраста, чији ће рад бити подијељен и двије групе и то млађе, од 4 до 8 и мало старијих од 8 до 12 година, а све ће се радити кроз креативне умјетничке радионице – каже Сукоњица. Он је истакако да су се сви музички ствараоци из Требиња, који су покренули иницијативу за ово удружење, сложили да оно носи назив „ЛирАРТ“, јер је лира претеча и симбол за музичке инструменте, а арт је умјетност.

У Галерији Културног центра у Требињу, 17. фебруара, отворена је изложба филмских плаката из архива Кинотеке Републике Српске под називом „Филмови које смо гледали“. Борис Чворо, филмски архивиста у Кинотеци РС, објаснио је да је представљено око 60 од укупно 5000 плаката које су похрањене у архиву, а које су дигитализовали и скенирали за потребе требињске изложбе. У питању су филмови који су играни широм Југославије, а снимани су у Европи, Сјеверној и Јужној Америци и Азији. Изложбу је отворила академска сликарка из Требиња Радмила Лиздек. Она је рекла да је плакат некада био умјетничко дјело, те да се све про - мијенило, нарочито појавом дигиталне ере. Након отварања изложбе у кино-сали Културног центра Требиња приказан је дигитално обновљен филм „Специјално васпитање“, режисера Горана Марковића.

Деветнаестог фебруара 2021. године у Музеју Херцеговине у Требињу одржан је концерт ученика клавирског смјера Музичке школе Требиње поводом 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена, једног од највећих свјетских композитора. Једно - часовним концертом ученице четвртог и трећег разреда средње Музичке школе Требиње Ања Риђешић и Лана Рајковић, са гостима Софијом Брборић (трећи разред) те Аном Ненадић (други разред) из Музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Неве сиња – подручно одјељење Гацко, дочарале су својим суграђанима један дјелић богатог опуса Лудвиг ван Бетовена. ̶Уживам у класичној музици. Уживам да свирам. Поред клавира свирам и виолину. Ово је мој први наступ на концерту. Публици сам се представила Бетовеновом сонатом „Валдштајн“ – каже Ања Риђешић, која четврти разред Музичке школе завршава у класи проф. Јелене Ратковић. Лана Рајковић, у класи проф. Јелене Ковачевић, извела је композиције Хајдна, Баха и Шуберта, који су били, како рече, у директној вези са Лудвиг ван Бетовеном. И Лана је заљубљена у клавир који свира од девете године. И гошће концерта Ање и Лане, Софија Брборић и Ана Ненадић, одушевиле су публику својим музицирањем Бетовенових соната. Професор Музичке школе Требиње Соња Марковић, у чијој су класи Ања Риђешић, Софија Брборић и Ана Ненадић, истакла је да је овај концерт требао бити одржан у децембру 2020. године, када је и рођен Бетовен, али да је пролонгиран због епидемио лошке ситуације.

У Градској галерији у Невесињу, 20. фебруара, одржана је промоција књиѓе историчара Бошка Бухе из Невесиња – „Невесиње ̶трагови прошлости“. На 360 страница, књига ријечју и сликом приказује славну историју Невесиња, природне љепоте и културно-историјско насљеђе од праисторије до данас. Књига садржи главне податке о овој источнохерцеговачкој општини, археолошким локалитетима, црквама, споменицима, културним и спортским манифестацијама. Овај својеврсни историјски и туристички водич кроз Невесиње аутор је урадио користећи знање професора историје и вриједно прикупљајући архивску грађу и занимљивости из завичаја. – Циљ ми је био дa направим један пригодан приручник за обичног гра - ђанина у коме се може прочитати све о славној и бурној прошлости Невесиња, али и другим посебностима овог мјеста почев од природних љепота до културно-историјског насљеђа – рекао је на промоцији аутор Буха. У својој рецензији књиге „Невесиње – трагови прошлости“ Велибор Шиповац је истакао да је Бошко Буха уложио доста труда, научног и истраживачког и кроз странице књиге саградио једну писану грађевину која ће живјети у будућности. Шиповац је нагласио да је темељ Бухине књиге историјско насљеђе, које је лучноша будућим стазама којима Невесиње иде, као и свим генерацијама које ће у Невесињу живјети и онима који ће га посјећивати. На значај ове вриједне књиге указала је професорица Наташа Медан. Вече промоције књиге Бошка Бухе обогатиле су својим наступом чланице етно-групе „Свети Димитрије“, а одабране странице из књиге читали су Драгана Матрак Буквић и Горан Дука. Издавачи књиге су Народна библиотека Невесиње и СПКД „Просвјета“ у Невесињу.

Поводом Дана матерњег језика, 21. фебруара, Српско удружење „Ћирилица“ организовало је у Народној библиотеци Требиње калиграфску радионицу. Са ученицима требињских основних школа, полазницима радионице, радиле су вјеро - учитељица Жанела Пажин и наставница ликовне културе Ирена Јакшић из Основне школе „Вук Караџић“ Требиње. Како је истакла Жанела Пажин, циљ радионице био је да се дјеца упознају са калиграфијом као љепотом писања, али и комбинацијом књижевности, ликовне културе и вјеронауке. Предсједник Удружења „Ћирилица“ Весна Андрић каже да сваког 21. фебруара, Међународни дан матерњег језика ово Удружење обиљежава на различите начине. Како су због пандемије вируса корона ове године били спријечени да обилазе дјецу у основним школама, организовали су ову калиграфску радионицу. Осим увођења дјеце у основе калиграфије, полазницима радионице је приказан и филм „Моћ слова“, ученика 9. разреда Основне школе „Вук Караџић“, који има три дијела и говори о светој браћи Ћирилу и Методију, њиховој мисионарској улозииоважности и снази ријечи.

Дјеловање руске емиграције у Херцеговини у вријеме Краљевине Југославије почетком двадесетог вијека било је тема предавања и документарног филма аутора Дејана Пухала које је одржано у Музеју Херцеговине 25. фебруара 2021. године. Пухало је истакао да је овом приликом представљен један дио дјеловања руске емиграције у Краљевини Југославији са освртом на источну Херцеговину. Мало је познато, рекао је Пухало, да је руска емиграција имала у Билећи војну школу, док је у Требињу прилив руских миграната био индивидуалан или у мањим групама, те да је њен утицај на друштвени развој и организацију овог простора био знатан. Он је нагласио да је интересовање за ову тему превазишло његов семинарски рад на факултету те је наставио детаљно истраживање. Прве опширније резултате склопио је у једну цјелину дипломским радом и документарним филмом „Руска емиграција у Краљевини Југославији почетком двадесетог вијека“. Организатор Пухалове презентације била је Туристичка организација града Требиња чији је директор Марко Радић нагласио да је ова тема интересантна и из угла туризма, због чега су у овом програму били присутни и лиценцирани туристички водичи за туристе из Русије.

На пригодној свечаности у Народној библиотеци „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, 3. марта 2021. године, уручене су награде највреднијим читаоцима у 2020. години. Награде су уручене у различитим узрасним категоријама (предшколци, основци, средњошколци, одрасли и пензионери). Диплому симболичног наслова „МИ ВОЛИМО КЊИГУ“ и пригодне награде (књиге) овог пута добили су Јана Милиће - вић, Стефана Боро, Глорија Куреш, Јелена Уљаревић и Добрана Ћуковић. Чести - тајући награђеним читаоцима директорка Библиотеке Ирена Дунђер, истакла је значај ове традиционалне акције за популаризацију књиге и укупно дјеловање ове установе која спада у ред најстаријих институција ове врсте у региону и која обиљежава 85 година постојања и рада. Библиотека располаже са око 25000 књига, а у 2020. години имала је преко 1200 чланова. И поред пандемије корона вируса Билећани су и 2020. године испољили велико интересовање за књигу што се показало и кроз рад „Библиотеке на отвореном“ која је инсталирана у јуну 2020. године, једина такве врсте у источној Херцеговини. – И поред скромних средстава са којима Библиотека у Билећи располаже, настојаћемо да повећамо број наслова и наравно читалаца, те да уколико то епидемиолошка ситуација дозволи приређујући промоције, књижевне вечери и сличне манифестације, доприносимо развоју културе, културне мисли и образовања у нашем граду – истакла је Дунђерова, уз наду да ће ускоро доћи до реализације већ одавно завршеног пројекта реконструкције објекта Библиотеке, старог више од 100 година. Свечаност уручења награда највреднијим читаоцима реа лизована је у оквиру програма обиљежавања Међународног дана матерњег језика и Свјетског дана читања бајки.

Билећа – Гацко, 3. марта 2021. године

Аутор Културне хронике захваљује колегама из штампаних и електронских медија источне Херцеговине и посебно професору Лазару Гњату, члану Редакције „Нове Зоре“.