64 Mišo Kisić

 

Мишо Кисић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(18. мај ̶ 12. октобар 2019)

    У дворани Културног центра Требиње, 22. маја, одржан је годишњи концерт ученикаМузичке школе Требиње. Овом приликом своје знање и умијеће показали су солисти свих одсјека школе – клавира, хармонике, гитаре, флауте, виоле, виолине, виолончела и соло пјевања, као и гудачки оркестар и оркестар хармоника, те хорови припремног разреда, основне и средње музичке школе. Минулу школску годину, поред редовне наставе за 270 ученика, обиљежиле су и бројне награде на такмичењима, те велики број јавних наступа и концерата и ученика и професора. Како је истакла Душанка Бабић, директорМузичке школе Требиње, ученици су учествовали на републичком и седам међународних такмичења на којима су освојили 35 награда – једну специјалну, 16 првих, 11 других и седам трећих награда. Запажено је и учешће на бројним културним манифестацијама у Требињу и региону. У сарадњи саМузејом Херцеговине организовано је више концерата гостујућих професора – у школи и мастер клас за ученике и професоре са одсјека виоле, клавира, гитаре, хармонике, виолончела и теоретских предмета.
      Двадесет и четвртог маја, у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, одржано је књижевно вече популарног музичара, књижевника и колумнисте из Београда Марка Шелића Марчела. Многобројна публика са одушевљењем је слушала овог младог умјетника који је до сада, поред пет студијских албума, објавио четири романа, збирку кратких прича и есеја као и бројне колумне и стрип илустрације. Кроз импресиван разговор који је са њим водила директорка Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Ирена Дунђер, Марчело је излистао своју животну и стваралачку биографију. Он је нагласио да његове књижевне вечери служе за разбијање предрасуда о шаблонским књижевним вечерима, те да настоји да књижевно вече буде прилика да се чује жива ријеч писца у интеракцији са публиком. Што је овог пута и био случај. За свој рад Марчело је добио бројна признања и награде, како из области музике, тако и из области књижевности. Одломке из Марчелових књига овом приликом читале су ученице Средњошколског центра „Голуб Куреш“ Данијела Батинић и Милица Куљић. Организатори ове књижевне вечери били су Удружење „Либер“, друштво за очување Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ и Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ у Билећи. Прије Билеће Марчело се са својим стваралаштвом представио у Народној библиотеци у Требињу и Љубињу.
     У препуној позоришној дворани Културног центра у Требињу, 24. маја, одржан је јубиларни 20. дјечији музички фестивал „Звон звонке пјесме“. Представило се седамнаест талентованих дјевојчица и дјечака. Прво мјесто припало је једанаестогодишњој Ирини Милошевић, која је пјевала пјесму „Земља љубави“. Друго мјесто припало је дуету Ани и Милици Будалић, а трећа је била Јана Чалак. Фестивал, препознатљив по томе што пуне двије деценије успијева да његује квалитетну музику прилагођену дјеци, поново је оправдао репутацију. Најзаслужнији за врсне интерпретације свих извођача и овог пута је требињски композитор, директор фестивала и музички уредник Радио Требиња Божидар Бобо Вучур. Фестивал је одржан под покровитељством Града Требиња, у организацији Радио Требиња, а дио је програма „Требињског културног љета“, а промовисао је и свој хуманитарни карактер.
      У Градској галерији у Невесињу, 27. маја, одржан је концерт гитарског триа „Воланте“. Наташа Јокић, Виолета Лучић и Сунчица Тркуља, професори гитаре, у соло, дуо и трио извођењу публици су представиле композиције из периода барока, класицизма, романтизма, као и дјела савремених домаћих и страних композитора. Концерт је реализован у оквиру пројекта „Музичко путовање“, а спроводи се са циљем приближавања и оплемењивања културних садржаја у мањим срединама. Пројекат је осмислила Асоцијација „102 жице“, а подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске. Три поменуте даме Невесињцима су се представиле као врхунски музички виртуози, па је публика имала прилику да ужива у нечем новом и занимљивом. Након Невесиња концерти гитарског триа „Воланте“ одржани су и у Музеју Херцеговине у Требињу, као и у Рогатици, Чајничу, Власеници и Рибнику.
      У орагнизацији КСЦ, у парохијском дому у Гацку, 31. маја, представљена је збирка пјесама младе пјесникиње Марије Шуковић „Оностраност је прилика“. Марија Шуковић студира општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету на Палама. Бави се глумом, театрологијом, моделингом, пише поезију и кратке приче. За свој књижевни првенац она је селектовала педесетак пјесама насталих од 2009. до 2018. године. Одабране пјесме које се налазе на страницама књиге „Оностраност је прилика“ казивала је ауторка, док је о њеном стваралаштву говорио професор српског језика и књижевности Милош Шуковић. Гошћа на промоцији била је пјесникиња Драгица Ивановић. Програм ове књижевне вечери звуцима на гитари уљепшао је Милош Милидраг. Збирка пјесама „Оностраност је прилика“, први пут је представљена на Сајму књига у Сарајеву, у априлу ове године. Након Гацка промоција овог вриједног пјесничког остварења одржана је и у Галерији Културног центра у Требињу.
    Првог јуна 2019. године, у центру Равногорског спомен-парка у Билећи откривен је и освјештан споменик ђенералу Југословенске војске у Отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Споменик је висок око три метра и дјело је вајара из Требиња Миливоја Бокића (1934). Споменик су открили Радомир Бабић и аутор. Средства за изградњу споменика обезбиједио је Одбор за изградњу, као и Општина Билећа, поједини колективи и појединци.
     Од 3. до 8. јуна 2019. године у организацији Музеја Херцеговине и Удружења ликовних умјетника Источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ у требињскомМузеју, по четврти пут одржана је Међународна ликовна колонија „КОЛО 2019“, окупивши 25 умјетника из БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Сјеверне Македоније, Бугарске, Француске и Шпаније. Рад Колоније почео је отварањем изложбе слика академског сликара из Тивта Љубомира Попадића. Програм отварања, који је водила Тамара Рајковић, својим наступом увеличао је Градски хор „Трибуниа“ којим је дириговала проф. Стојанка Гудељ. Поздравне ријечи учесницима Колоније упутио је начелник Одјељења за друштвене дјелатности Зоран Милошевић. Завршетак рада Колоније означен је изложбом слика насталих на њеном трајању. Двадесет пет умјетника презентовало је 50 радова у различитим сликарским техникама, а изложене су и двије скулптуре у камену. Изложбу је отворио предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак. По оцјени својих колега сликар Хозе Мануел Азнар Дијаз из Шпаније проглашен је за најбољег умјетника овогодишњег сазива, док је по оцјени стручног жирија за најбољег умјетника проглашена бугарска сликарка Светла Радулова. Она је тиме стекла услов за организацију самосталне изложбе слика током наредне године, у ГалеријиМузеја Херцеговине у Требињу. Умјетницима и колегама на дружењу и њиховим дјелима захвалила се и Нина Лојовић Милинић, предсједник Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“. Пријем за учеснике Колоније приредио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић. У оквиру Четврте Међународне ликовне колоније „КОЛО“, у Музеју Херцеговине отворена је и ретроспективна изложба слика под називом „Анатомија митологије“, аутора Лојзеа Калиншека, сликара и ликовног педагога из Словеније. Изложбу је отворио Миомир Мишо Вемић, академски сликар из Никшића.
     У оквиру програма обиљежавања Дана општине Гацко, 5. јуна, СПКД „Просвјета“ Гацко је у Oсновној школи на Брљеву – Казанци организовала представљање књиге „Стилска обиљежја народних пјесама Тешана Подруговића“, аутора мр Милорада Лојовића. О књизи, која је магистарски рад аутора, говорили су проф. Коча Говедарица, проф. Анђелина Никчевић, проф. Милош Шуковић и проф. Божо Тепавчевић. Прочитана су и обраћања аутора књиге као и новинара и пријатеља Милорада Лојовића Милоша Марковића, који за ову прилику нису били у могућности допутовати. Учеснике програма поздравио је проф. Радомир Вучковић, предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко, а водитељ је била проф. Анђелина Никчевић. Љепоти овог књижевног догађаја допринијеле су извођењем етно-пјесама сестре Бабић и млади гуслари Милош Лучић и Андреј Шојић.
     Традиционални Тројичиндански сабор код Манастира Добрићево на обали Билећког језера, одржан је по двадесет и трећи пут, 15. и 16. јуна 2019. године, у организацији СПКД „Просвјета“ и под покровитељством Општине Билећа. Саборовање је почело уз благослов епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, 15. јуна, у вечерњим часовима, богослужењем и пригодним културно-умјетничким програмом. Наредног дана, након литургије, у присуству вјерног народа Херцеговине и мјеста сусједне Црне Горе, изведен је богат културно-умјетнички програм. Поздравне ријечи учесницима Сабора упутио је начелник Општине Билећа Миљан Алексић наглашавајући да општина Билећа овај Сабор сматра посебно важним културним и духовним догађајем. И овом приликом одржано је такмичење у пјевању мушких и женских пјевачких група. У такмичењу мушких пјевачких група прво мјесто припало је пјевачкој групи Удружења гуслара и епских пјесама „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће. Друго мјесто освојила је пјевачка група „Невесињска пушка“ из Невесиња, а треће пјевачка група „Билећа“ из Билеће. Побједничкој групи по традицији припала је главна награда печено јагње коју додјељује „Алексић комерц“ д.о.о. Билећа. У конкуренцији женских пјевачких група друго мјесто освојиле су чланице Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ Билећа, а треће чланице Градског КУД „Владимир Гаћиновић“ Билећа. У такмичењу свирања на традиционалним народ - ним инструментима награде су припале фрулашима Миомиру Дамјанцу и Радивоју Капетинићу. У ревијалном дијелу програма наступили су чланови ГКУД „Владимир Гаћиновић“ и народни гуслар Милош Вукоје. Водитељ програма био је Радислав Уљаревић. И ове године одржано је такмичење у бацању камена са рамена. Побједник је био Бошко Ковачевић. Друго мјесто је заузео Крсто Делић, док је трећепласирани био Милош Мучибабић. Вјештину бацања камена са рамена показало је 11 такмичара. Награде за најбоље и ове године обезбиједио је Милан Бобот, Херцеговац који живи и ради у Клеку у Србији.
     Двадесетог јуна, у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент у Требињу, представљена је књига „Ми знамо судбу ̶ антологија српског пјесништва 20. вијека о националном страдању“, коју је приредио академик Ранко Поповић. Ова вриједна књига, како је рекао аутор, садржи српску поезију и обухвата вријеме Балканских ратова, Први и Други свјетски рат, увијек страдално Косово као пјесничка тема од 1945. године до данашњих дана, затим рат који је пратио распад бивше Југославије и на самом крају рат НАТО-а против Србије 1999. године. Антологијом је обухваћено око 300 пјесама 150 пјесника. О књизи су говорили академик Бранко Летић, доц. др Владан Бартула и приређивач.
    У Требињу је од 21. до 22. јуна одржана друга по реду научна конференција под називом „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“. На конференцији која се одржава у склопу обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве, окупили су се бројни академици, научници, професори, истраживачи који се баве научним радом на пољу историје, историје језика, историје књижевности и историје цркве. Организатори Конференције су Филозофски и Филолошки факултети из Бањалуке и Филозофски факултет из Источног Сарајева, Друштво наставника српског језика и књижевности РС и Удружење историчара РС „Милорад Екмечић“, а под покровитељством Републичког секретаријата за вјере Владе РС. Конференцију је отворио умировљени епископ Атанасије говорећи о појави хришћанства на нашим просторима и оснивању светосавске епархије Хумске, која је била трећа у архиепископији аутокефалне српске цркве. Поздравне ријечи упутили су Зорица Никитовић, професор Филозофског факултета у Бањалуци и предсједник Научног одбора Конференције, Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Владе РС и др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета са Пала истакао је значај оваквих скупова јер, како је рекао,живимо у времену када се српском народу отима национална историја, национална култура, али и светиње и зато морамо да се боримо за голу истину. Рад конференције одвијао се кроз три секције: лингвистичку, историјску и књижевну. У пратећем дијелу програма, у Музеју Херцеговине, промовисан је зборник радова насталих на првом научном скупу, који је одржан у Вишеграду 2017. године, а потом је представљен и тематски број часописа Црквене студије: „Свети Сава и осам вијекова Српске Цркве.
     У просторијама Парохијског дома у Билећи, 23. јуна, одржана је промоција збирке пјесама за дјецу „Пишите МАМА великим словом“, аутора Радмиле Шиник из Билеће. Књига је изашла у издању издавачке куће „АСоглас“ из Зворника. Подијељена је у три цјелине и у њој је саткано око 40 лијепо илустрованих пјесама. У име домаћина промоције учеснике је поздравио свештеник Данило Боро, а о књизи је говорила проф. Ивана Томашевић. Одабране пјесме, осим аутора, казивала је ученица Средњошколског центра у Билећи Татјана Ђорђић. Илустратор је Босиљка Грчић. Рецезенти су проф. Ивана Томашевић и проф. мастер Давор Арнаут. Шиникова се овом приликом захвалила породици и пријатељима, који су јој велика подршка, а посебно дјеци која су вјечита инспирација за пјеснике. Прије Билеће промоција књиге „Пишите МАМА великим словом“ одржана је у Зворнику.
     Двадесет и шестог јуна 2019. године у организацији Културног центра Билећа, у Галерији СПКД „Просвјета“ Билећа отворена је изложба „Златне нити ћирилице“. Изложбу је отворила Вера Авлијаш, предсједница београдског удружења „Бео-етно визија“, чије су чланице урадиле 35 својих везова, надахнутих ћириличним словима из рукописних књига српског средњег вијека, што је овом приликом представљено. О активностима на очувању ћирилице у Требињу говорила је предсједник Управног одбора Удружења „Ћирилица“ у овом граду Весна Андрић. Директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи Ирена Дунђер подсјетила је на активности ове културне институције на плану очувања нашег писма кроз разнолике радионице и предавања. Изложба „Златне нити ћирилице“ организована је у оквиру пројекта „Културно-историјско насљеђе старе Херцеговине“ коју ће током године реализовати Удружење Културни центар из Билеће.
     Видовданске свечаности у Билећи, као и у другим општинама источне Херцеговине, биле су у знаку више програма и манифестација духовног и културно-спортског садржаја. Видовдану у част СПКД „Просвјета“ одржала је свечаност на којој су уручена „Просвјетина“ признања и награде. Највише признање СПКД „Просвјета“ Билећа – ВИДОВДАНСКА ПОВЕЉА за 2019. годину додијељена је професору историје у пензији Богдану Томановићу, за изванредне резултате у образовању и васпитању младих генерација. Одлуку о додијели награде образложио је проф. Лазар Гњато, члан одбора СПКД „Просвјета“ Билећа, а повељу је уручио проф. Гајо Парежанин, предсједник СПКД „Просвјета“ Билећа. Уручене су и „Просвјетине“ дипломе „Ђак генерације“, које традиционално додјељује СПКД „Просвјета“ Билећа. Дипломе су добили: Ивана Томановић из ОШ „ПетарIIПетровић Његош“, Касја Зуровац из ОШ „Свети Сава“ и Душанка Бјелетић из Средњошколског центра „Голуб Куреш“ Билећа. Одржан је и двадесети по реду турнир у фудбалу „Видовдан 2019“ на коме су најбољи били фудбалери Херцеговца рођени 2008. године.
     У Требињу је 28. јуна одржан Шести међународни фестивал „Вече фолклора поред Требишњице“. На фестивалу је наступило двадесетак друштава из свих српских крајева – ветерани фолклора, извођачки ансамбли, пјевачке групе и солисти. Побједничку титулу и „Златну статуу“ Јована Дучића освојило је Омладинско културно-умјетничко друштво „Младост“ из Суботице, сребрна статуа припала је Академском фолклорном ансамблу „Светозар Марковић“ из Крагујевца, док је треће мјесто припало КУД-у „Младост“ из Готовуше кодШтрпца. Организатор фестивала је Ансамбл националних игара и пјесама „Јован Дучић“ из Требиња, а генерални покровитељ Град Требиње. На крају дводневног трајања фестивала у Дучићевој улици развило се велико народно коло у коме су се нашли учесници фестивала и бројни грађани што је био импресиван догађај.
     Четвртог јула, у Народној библиотеци у Требињу представљена су два награђена романа Драгана Тепавчевића – „Град за незбринуту дјецу“ и „Зна ли ко енглески“. Роман „Зна ли ко енглески“ 2018. године добио је „Златну сову“ на конкурсу Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске , док је „Град за незбринуту дјецу“ на истом конкурсу 2015. године добио другу награду. Осим аутора о поменутим дјелима говорио је и портпарол Завода за уџбенике и наставна средства РС Дејан Керлета. Учеснике промоције поздравила је директорка Народне библиотеке Требиње Милосава Супић Вуковић. За поменуте романе влада велико интересовање читалачке публике, што није ни чудо, јер како је рекао Драган Тепавчевић, њихов аутор, нема готово ниједан важнији историјски догађај у херцеговачкој регији да није поменут, наравно, понајприје Гацко гдје је аутор и рођен. Тепавчевић је познат као врстан новинар, аутор бројних документарних филмова, емисија и репортажа на ТВ Републике Српске.
     У Дому Културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 18. јула, одржано је књижевно вече ауторке Тање Ступар Трифуновић из Бањалуке. У програму вечери она је у разговору са директорком Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, Иреном Дунђер, представила своје плодно стваралаштво акцентирајући и читајући одломке из дјела за које је добила престижне награде. Тања Ступар Трифуновић до сада је објавила пет књига поезије, два романа и књигу прича. Њена остварења преведена су на више свјетских језика (енглески, француски, шпански, њемачки, мађарски...). заступљена је и у неколико антологија и избора из поезије и прозе у земљи и иностранству. Уредница је часописа за књижевност, умјетност и културу „Путеви“, а запослена је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци као уредница културног програма. Организатори вечери били су Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ и Друштво за очување Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ – „Либер“ Билећа.
    Од 20. до 26. јула 2019. године у Требињу је одржан 62. ФЕСТИВАЛ ФЕСТИВАЛА, као смотра најбољих аматерских позоришта региона. Фестивал је званично отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић, пожељевши добродошлицу позоришним аматерима из БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске и Сјеверне Македоније. Представа „Случајна смрт једног анархисте“ Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, тријумфовала је са освојених шест „Златних маски“. Поред „Златне маске“ за најбољу представу у цјелини, стручни жири је највећим признањем Фестивала троструко наградио и редитеља из Црвенке Игора Павловића – за режију, сценографију и костимографију, док су „Златне маске“ за главну женску улогу и епизодну женску улогу припале глумицама из Црвенке – Цвијети Јовановић Мучалица и Гордани Мештер. Представа „Случајна смрт једног анархисте“ проглашена је најбољом на фестивалу и по оцјени жирија публике. Најбољу мушку улогу на фестивалу остварио је Фаик Салихбеговић у представи „Професионалац“ Театра "Тотал“ из Високог, док је „Златна маска“ за најбољу мушку епизодну улогу отишла у руке ФилипуМеденици из представе „Драга Јелена Сергејевна“ Друштва социолога Црне Горе и Културног центра Мојковац. Ансамблу из Мојковца припала је „Златна маска“ за најбољу колективну игру. Једна „Златна маска“ припала је композотору Бобу Вучуру из Требиња за ауторску музику у представи „Један слуга, а два господара“ Градског позоришта Требиње. Дипломе 62. Фестивала фестивала додијељене су и Срни Дуковској из Театра из Скопља за глумачку минијатуру, Милици Буковић из ансамбла Културног центра Кула за изузетну глумачку трансформацију, Биљани Радовић из мојковачког ансамбла за комплетно глумачко остварење и Мирку Ђинђићу из Аматерске казалишне групе „Кунтрата“ из Светог Филипа и Јакова за театарско истраживање ритуала кроз народну баштину. Реализован је и веома богат пратећи програм ове значајне културне манифестације. Студенти друге године глуме Факултета уметности Универзитета у Приштини (Косовска Митровица) извели су представу „Аудиција“. Поред отварања изложбе фотографија и докумената поводом 150 година постојања Народног позоришта Београд одржана је и промоција неколико књига везаних за позоришну дјелатност, међу којима и монографије „Велики филмски знак – Велимир Бата Живојиновић“ (1933–2016). У петак, 26. јула, у касним вечерњим часовима, представљена је изложба „Фестивал у објективу“, на којој су чланови Фото-кино клуба Требиње приказали фотографије са свих овогодишњих фестивалских представа. Прва награда припала је Душану Вуковићу, другонаграђена је Катарина Вулешевић, а треће мјесто припало је Милици Ијачић.
    У Дучићевој улици у Требињу, 24. јула , отворена је 12. Клупска изложба фотографија чланова Фото-кино клуба „Требиње“. У хладу платана, изложене су 44 фотографије 12 требињских фотографа, окупљених у Клубу који постоји већ седам деценија. Представљене фотографије изабране су од стране селектора изложбе – Милорада Кашћелана, мајстора фотографијеАУФБИХиз Бањалуке.Умонохром конкуренцији прво мјесто освојила је фотографија „Вучја стаза“ Душана Вуковића, док је друго мјесто припало Јовану Видаковићу, а треће Миодрагу Вујачићу. Најбоља колор фотографија је „Стећак“ аутора Славена Вукасовића. Друго мјесто у колор конкуренцији је освојио Радоје Елез, а треће Милош Влатковић. Изложбу је отворио Зоран Милошевић, начелник Одјељења за друштвене дјелатности Града Требиња. Најмлађи учесник изложбе била је седамнаестогодишња Марија Кулаш, чланица ФКК „Требиње“.
     Додјелом „Златног платана“ глумцима Аници Доброј и Ирфану Менсуру – за изузетан допринос евромедитеранској кинематографији, у Требињу је 27. јула почео 7. Фестивал медитеранског и европског филма, ове године под називом „У сазвијежђу платана“. У биоскопској сали Културног центра награде су уручили умјетнички директор фестивала Пеђа Милојевић и начелник Одјељења за друштвене дјелатности Града Требиња Зоран Милошевић, који је претходно фестивал свечано отворио. Фестивал је отворио документарни филм „Колијевка“ младе ауторке Саре Колак из Требиња. Током седам фестивалских ноћи приказано је више играних и документарних филмова из региона као и из Либана, Турске, Италије, Израела... Крај фестивала означен је пројекцијом филма „Границе кише“, који је сниман на подручју Требиња и у коме играју и требињски глумци.
   Двадесет и осмог јула у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи приказан је филм „Теслин народ“, редитеља и продуцента Жељка Мирковића. На почетку пројекције љубитељима филмске умјетности Билеће представили су се добитници овогодишње награде „Златни платан“ познати глумци Аница Добра и ИрфанМенсур, што је уљепшало билећко филмско вече. Филм „Теслин народ“ представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања
првог Србина на америчко тло, прије више од 200 година, до данашњег дана. У филму се појављује преко 70 истакнутих Срба који су својим радом и достигнућима обиљежили Сједињене Америчке Државе. Филм прича о Николи Тесли, Михајлу Пупину, Карлу Малдену, Питеру Богдановићу, српским инжењерима творцима Аполо програма, бројним другим научницима и умјетницима.
     Од 2. до 14. августа 2019. године у Требињу је, по други пут, одржан Међународни фестивал класичне музике „Music and More Summerfest“. И овог пута учесници фестивала су дошли из разних дијелова свијета, из Америке, Кине, Европе... Фестивал је окупио преко 70 истакнутих умјетника – извођача, педагога и студената који су се представили на девет концерата. Концерти су одржани на четири различите локације у граду – на градском тргу, у Музеју Херцеговине, у Културном центру и амфитеатру на Црквини. Татјана Ранковић, директор фестивала, истакла је да је у односу на прошлу годину било и неколико новина. Тако је одржан концерт у цркви Светог Благовјештења у Дубровнику, затим концерт у вили „Ластва“, на почетку фестивала наступила је балетска група из Калифорније, а организовано је и донаторско вече за куповину концертног клавира за Град Требиње. Уз извођење бројних дјела познатих аутора биљежимо и свјетску премијеру композиције „Credo 800“аутора Јонела Петроја у част 800 година Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Покровитељ фестивала „Music and More Summerfest“ био је Град Требиње уз партнерство са више институција културе и Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, те Туристичком организацијом и хотелима Централ парк и Платани.
   Петог августа 2019. године у Градском парку уЉубињу реализован је програм Шестих Сергејевих сусрета. Ова манифестација посвећена јељубињском пјеснику и културном раднику Сергеју Ћуку (1967–2014). Кроз стихове и пјесме, сјећање на Сергеја на најљепши начин исказали су некадашњи његови пријатељи и сарадници пјесници Вукашин Лугоња из Београда, Ђорђе Дабарчић из Гацка, Анжелика Николина Кучинар из Невесиња, Драган Кундачина из Берковића, гуслар Драган Пецељ из Љубиња, чланови Фолклорног друштва „Љубиње“, пјевачка група „Љубињски звуци“ и бивши глумци из позоришта младих „Гимназијалац“ Љубиње. Захвалност за ово лијепо сјећање на Сергеја Ћука исказао је ученицима програма и организаторима његов отац Ратомир Ћук. Званични организатор овогодишњих Сусрета била је Народна библиотека „Љубо Михић“ Љубиње.
     У Градској галерији у Невесињу, 5. августа, отворена је изложба „Невесињска олимпијада за Унеско“, а приказан је и документарни филм о историјату народних саборовања на Братачком лугу. Изложба и филм урађени су за потребе кандидатуре Невесињске олимпијаде за Унескову листу нематеријалног наслијеђа човјечанства. Изложбу је отворио начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић. Невесињска олимпијада је је највећи сабор традиције и витештва у Херцеговини. Коњске трке, необичне спортске дисциплине, витешка надметања професионалаца и аматера и народни обичаји дио су разноврсног програма који сваке године дочека хиљаде посјетилаца, који за ову прилику дођу у ову слободарску варошицу. Богато културно наслијеђе и стари спортови успјешно се чувају од заборава уз модерне тонове и савремене видике. Пригодан музички програм поводом отварање изложбе „Невесињска олимпијада за Унеско“ реализовали су Етно-група „Свети Димитрије“ и ученици Музичке школе „Свети Роман Мелод“ Невесиње. У програм припрема за Невесињске олимпијаде за Унеско свестрано су се укључили и Министарство просвјете и културе Владе РС и Музеј Херцеговине Требиње.
    Овог августа одржана је 144. Невесињска олимпијада. Отварајући Олимпијаду предсједник Владе РС Радован Вишковић истакао је значај ове манифестације за чување традиције, вјере и идентитета. Преко 1200 спортиста из читавог региона током осам августовских дана имало је прилику да се огледа у 53 дисциплине, што је нови рекорд Олимпијаде. Витешка надметања и коњске трке на Братачком лугу били су централни догађај. Реализован је и богат културно-умјетнички програм.
    Осмог августа 2019. године, у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржано је књижевно вече Гојка Ђога и Весне Капор. На специфичан начин, кроз разговор са директорком Библиотеке Иреном Дунђер, они су представили своје стваралаштво. На радост бројне публике аутори су казивали и одломке из дјела за која су добили престижне награде. Гојко Ђого, књижевник, пјесник и есејиста , рођен је у Влаховићима у општини Љубиње. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Српског ПЕН-а. Објавио је више веома запажених књижевних дјела и есеја. Књиге: „Туга пингвина“, „Модрица“, „Кукута“, „Вунена времена“, „Гране од облака“... Ту су и сабрана дјела у издању Завода за уџбенике и наставна средства РС. Његова остварења преведена су на око петнаестак свјетских језика. Весна Капор рођена је у Невесињу. Обајвила је роман „Три самоће или мјесто недовршених
ствари“ и збирку прича „По сјећању се хода као по мјесечини“, књигу кратке прозе „Као што и вама желим“, те збирку прича „Венац за оца“... Весна ради у студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. Прозна остварења Весне Капор преведена су на руски, македонски и мађарски језик.
     Требиње је низом свечаности прославило крсну славу града и његовог Саборног храма – Свето Преображење Господње. У Саборном храму служена је света архијерејска литургија, након чега је у порти храма освештано грожђе, и ломљен славски колач, а потом уприличен културно-умјетнички програм и Свечана сједница Града Требиња у Културном центру. Светој архијерејској литургији коју су служили епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски викарни епископ Методије присуствовао је и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који је уз честитке за славу пожелио овом лијепом граду даљи свестрани напредак. О импресивним резултатима који се постижу и корацима даљег напретка на Свечаној сједници Скупштине града Требиња говорио је градоначелник Мирко Ћурић. Преображењске свечаности почеле су традиционалним Сајмом меда и вина који је отворен 18. августа у градском парку, а окупио је 25 излагача из Републике Српске и Црне Горе. Деветнаестог августа у Музеју Херцеговине отворена је изложба радова сликаркеМилене Шотре Гаћиновић. Изложба је настала од обједињених радова из фундуса Галерије „Јосип БепоБенковић“ из Херцег Новог, Умјетничке галерије БиХ из Сарајева и Музеја Херцеговине у Требињу, као и неких београдских музејских институција. Изложбу је отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. У Галерији Музеја Херцеговине изведена је монодрама „Има једна земља“, рађена по књизи „Писма из Србије“, српског сатиричара Бојана Љубеновића, коју је извео првак Зрењанинског народног позоришта Јовица Јашин. У оквиру преображењских свечаности у Културном центру у Требињу приређена је и изложба „Звонари слободе“, о животу владике Николаја и научника Михаила Пупина. Изложбу је отворио Драгослав Бањак, предсједник Скупштине града Требиња. Свечаности у Требињу увеличане су и концертом оркестра МУП-а Републике Српске, а завршене концертом македонске поп пјевачице Калиопи.
     Двадесет и другог августа, на платоу испред Музеја Херцеговине у Требињу, одржано је, трећу годину за редом књижевно вече под називом „Трагом предака“, које организује Књижевно удружење „Сусрет“ из Требиња, под покровитељством Министарства спољних послова Србије, Управа за дијаспору и сарадању са Србима у региону. У питању је био сусрет пјесника из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Наступили су пјесници Гојко Ђого, Милица Бакрач, Олгица Цице и Милана Бабић који су говорили своје стихове као и стихове пјесникиња из Србије Словенке Марић и Марије Јефтимијевић Михајловић, које су за ову прилику послале своје пјесме. Чланице Удружења „Сусрет“ Романа Рогановић и Милена Шекарић рецитовале су стихове Васка Попе. Предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња Милана Бабић, истакла је да се овај пројекат реализује заједно са манифестацијом „Душанов мач, Стефанов штит“, која је у Требињу одржана 17. августа, а све у циљу заштите српске културе и баштине. Учесници Књижевне вечери могли су да виде и радове полазника Кембриџ центра Требиње, под називом „Српски средњовјековни грбови“ и умјетничке радове на свили Оливере Милуновић, чији је један дио инспирисан Мирослављевим јеванђељем. У музичком дијелу програма наступили су композитор Божидар Бобо Вучур и солисткиња Марија Нинковић. Међу бројном публиком ове вечери био је конзул Републике Србије у Требињу Небојша Божић.
      Од 25. до 30. августа у Требињу је организован други Омладински позоришни камп и фестивал „Агон“. Учествовало је више од 70 младих глумаца из Вишеграда, Фоче, Мостара, Завидовића, Власеница, Какња и Требиња. Организатор ове манифестације била је Културна сцена „Мале ствари“ Требиње. Менаџер пројекта и извршни директор Културне сцене „Мале ствари“ Жељко Милошевић истакао је да је Омладински Позоришни камп и фестивал „Агон“ ове године окупио седам позоришта. Позоришне представе свакодневно су игране у Дому младих, док су се у кампу „Ушће“ одвијале стручне радионице којим су руководила позната глумачка имена.
      У Требињу су 31. августа и 1. септембра одржани „Дани Небојше Глоговца“, манифестација у спомен на 50. годишњицу од рођења великана нашег глумишта, коју су уњеговом родном граду приредили породица и пријатељи. Дио својих успомена на рано преминулог умјетника, са требињском публиком су подијелили његови пријатељи – глумац Војин Ћетковић, редитељ Радивоје Раша Андрић, а посредством видео поруке и глумац, редитељ и сценариста Никола Пејаковић. Промовисана је и монографија о Небојши Глоговцу, која је, према ријечима аутора Татјане Њежић, сабрала текстове о његовом телевизијском, филмском и позоришном опусу, фрагменте из Небојшиних интервјуа и биљешки са предавања, те свједочења његових пријатеља и колега. Приказан је и филм о Небојши Глоговцу „Година и један дан“, редитеља Радивоја Раше Андрића, након чега су посјетиоци у Галерији Културног центра могли да погледају и изложбу фотографија „Небојша Глоговац“, аутора Мaје Медић, са фото-свједочанствима о глумцу – иза камере, у филмском кадру и са позоришних дасака. Подсјећајући на дјело, људске и умјетничке вриједности Небојше Глоговца, градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да је Градска управа у потпуности опредијељена да се у сарадњи са релевантним институцијама, одужи великанима пониклим у Херцеговини, који су својим радом и дјелом задужили Херцеговину и српски народ у цјелини. „Данима Небојше Глоговца“ у Требињу присуствовала је и супруга великог глумца Милица Глоговац, која долазак у Требиње сматра својим ходочашћем за његову велику љубав. У оквиру „Дана Небојше Глоговца“ у Културном центру пројектована је позоришна представа „Хадерсфилд“, у продукцији Југословенског драмског позоришта, а у режији Алекс Чизхолм.
     Планетарна краљица одбојке, Билећанка Тијана Бошковић, кратак одмор након великог тријумфа на првенству Европе у Анкари искористила је за сусрет са родитељима, пријатељима и посјету неким од билећких институција везаним за њено школовање и прве спортске успјехе. Тако је 13. септембра 2019. године посјетила Основну школу „ПетарIIПетровић Његош“. Била је то прилика за сјећање на школске дане, али и на прве одбојкашке кораке у тиму одбојкашког клуба школе, који је, како рече наставник Мирослав Перућица, постизао изавнредне резултате захваљујући великом таленту и ангажовању Бошковићеве. У знак сјећања на ову посјету директорка школе Зорица Пекић уручила јој је пригодне поклоне. Тијана се фотографисала са школским одбојкашким тимом и потписала неколико лопти. Истог дана Тијана Бошковић била је гост Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“. Том приликом директорка библиотеке Ирена Дунђер уручила јој је монографију „Четири стотине знаменитих Херцеговаца“ аутора Драга Круља и Миле Торовић из Новог Сада, у којој се нашла и прослављена одбојкашица Тијана. Истовремено уручено јој је и неколико фотографија великог формата са недавно одржане изложбе „Билећки мозаик“, аутора новинара Миша Кисића, на којима је Тијана са својим другарицама, херцеговачким новинарима и својим најдражим. Радмила Шиник уручила јој је своју тек обајвљену књигу пјесама за дјецу „Пишите МАМА великим словом“. Тијана је захвалила на поклонима и зажељела да Библиотека и даље буде храм културе у коме ће се као и до сада млади сусретати са књигама које ће им отварати прозор у свијет. Иначе, дан раније Билећани су приредили импресивни дочек Тијани Бошковић у Спортској дворани која од недавно носи њено име.
     Двавдесет и први по реду Ћоровићеви сусрети писаца „Српска проза данас“ у Билећи и Научни скуп историчара у Гацку одржани су од 19. до 21. септембра. На округлом столу у просторијама читаонице СПКД „Просвјета“ у Билећи, 20. септембра књижевници и историчари књижевности говорили су о књижевном дјелу Рајка Петрова Нога. Истог дана у поподневним часовима промовисани су најновији двоброј часописа „Нова Зора“ и Зборник 2018. посвећен дјелу Добрила Ненадића (Округли сто „Српска проза данас“ 2018. године). О овим издавачким подухватима говорили су проф. др Јован Делић, проф. др Милош Ковачевић, Зоран Радисављевић, Габриела Братић и Никола Баћевић. Након тога учесници Сусрета посјетили су Спомен-собу погинулих српских бораца у минулом Отаџбинском рату. У галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи отворена је изложба 36 слика са Међународне умјетничке колоније „Коло“, која се већ четири љета одржава у Требињу у органи зацији Музеја Херцеговине и Удружења ликовних умјетника „Милорад Ћоровић“ из Требиња. О изложеним ликовним дјелима говорили су селектор „Кола“ Дражен Милић и академски сликар Драго Вучић. Изложбу је отворио историчар умјетности из Београда Никола Кусовац. Двадесетог септембра у 20 часова у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је Свечана академија на којој је уручена награда „Светозар Ћоровић“ за 2019. годину. Награда је припала књижевнику Слободану Владушићу из Новог Сада, за дјело „Велики јуриш“. То је одлучио жири у саставу проф. др Јован Делић, проф. др Ранко Поповић и др Марко Недић. – Владушићев роман је исприповедан у првом лицу, из перспективе главног јунака, поручника српске војске у Првом светском рату, што омогућава да се роман доживи као аутентично и узбудљиво сведочење о догађајима из велике епопеје српског народа ̶ истакао је у образложењу о додјели награде предсједник жирија проф. др Јован Делић. Новчани дио и Повељу награде „Светозар Ћоровић“ лауреату су уручили менаџер Општине Билећа Михајло Вујовић и предсједник СПКД „Просвјета“ Билећа проф. Гајо Парежанин. Захваљујући се на награди проф. др Јован Владушић је истакао да га је изненадио симболички контекст награде, јер је ово херцеговачка награда, а његови су јунаци из ових крајева. – Чини ми се да су на овај начин, као што су они отишли као добровољци у Први свјетски рат и постали јунаци моје књиге, и ова књига се враћа на мјесто одакле су отишли – рекао је Владушић. Програм Свечане академије уљепшао је Мјешовити хор „Трибуниа“ из Требиња којим је дириговала проф. Стојанка Гудељ. А у програму су учествовале и Марија Милошевић и Јелена Радмиловић.
    Двавдесет и првог септембра у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржано је велико Књижевно вече „Српска проза данас“, које је водио проф. др Јован Делић, а његове учеснике поздравио је проф. Лазар Гњато. Одабране странице из својих дјела казивало је 15 књижевних стваралаца из Републике Српске, Србије и Црне Горе. У програму је учествовао Хор Музичке школе Требиње.
     Учесници 21. Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“ у Билећи били су: проф. др Бранко Летић, проф. др Милован Пецељ, проф. др Ранко Поповић, Мирослав Максимовић, Ђорђо Сладоје, др Мићо Цвијетић, Радомир Уљаревић, Желидраг Никчевић, др Драган Хамовић, Зоран Радисављевић, проф. др Саша Кнежевић, мастер Ксенија Миловановић, Срђан Милићевић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Слободан Владушић, проф. др Душко Певуља, проф. др Јован Делић, проф. др Раде Симовић и Габриела Братић.
     Истовремено са књижевним сусретима у Билећи, у Гацку се одвијао програм 21. Међународног научног скупа историчара. Говорило се на тему: „Српски добровољци из Русије и Америке“. Свечаности у Гацку почеле су 19. септембра у Дому културе, отварањем изложбе слика насталих на 12. ликовној колонији „Гацко Клиње 2019.“ Након тога одржана је Свечана академија на којој је уручена награда „Владимир Ћоровић“ историчарки проф. др Мири Радојевић, редовној професорици Филозофског факултета у Београду и дописном члану САНУ за дјело „Српски народ и југословенска краљевина 1918–1941, од југословенске идеје до југословенске државе“. Част да отвори Ћоровићеве сусрете историчара и уручи награду „Владимир Ћоровић“ припала је начелнику Општине Гацко Милану Радмиловићу. Пригодан поклон добитници награде – умјетничка слика са ликовне колоније „Гацко–Клиње“ уручио је предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко Радомир Вучковић. У жирију за додјелу награде били су проф. др Милош Ковић, проф. др Радмило Пекић и проф. др Драга Мастиловић. Одлуку и саопштење жирија поводом додијеле награде саопштио је доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Он је нагласио да је проф. др Мира Радојевић својим награђеним дјелом значајно обогатила српску историографију. Топлим ријечима исказала је захвалност добитница награде. У програму Академије учествовао је Хор „Свети Новомученик Станко“ из Никшића, којим је дириговала проф. Ленка Дурутовић, затим пјевачка група Музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Гацка уз клавирску пратњу проф. Боја Милошевића. Етно-пјесме су извеле сестре Соња и Свјетлана Бабић и сестре Бојана и Јована Радмиловић. Наступио је и народни гуслар Никола Бошковић. Програм Академије водила је Анђелина Никчевић. Рад 21. Међународног научног скупа историчара одвијао се у просторијама Парохијског дома у Гацку. На тему Научног скупа своје реферате излагали су учесници из Републике Српске, Србије, Црне Горе и два учесника из Руске Федерације. Учесници из Италије, Румуније и Бугарске послаће своје реферате за Зборник Научног скупа. Своје радове су представили историчари др Милан Мицић, др Предраг Вајагић, др Будо Алексић, др Ана Филимоновна, др Миле Михајловић... сви изнешени реферати и они који ће накнадно бити достављени објавиће се у Зборнику који ће свјетлост дана угледати до следећих Ћоровићевих сусрета, када ће бити званично представљен. Учесници Научног скупа, већ по традицији, посјетили су СШЦ „Перо Слијепчевић“ у Гацку, гдје је одржан историјски час. Они су положили цвијеће на споменик погинулих бораца у Отаџбинском рату и посјетили спомен-собу. Сусрети историчара у Гацку завршени су 21. септембра у Парохијском дому манастира Св. Петра Зимоњића у Данићима гдје је одржано представљање издања СПКД „Просвјета“, прије свих, часописа „Нова Зора“ и Зборник радова са Научног скупа историчара 2018.
     На празник Малу Госпојину писци и историчари посјетили су Пребиловце, Житомислић и Саборни храм у Мостару поводом 800 година СПЦ. У Пребиловцима је одржан историјски час. У Владичанском двору у Мостару одржан је омаж поводом 100 година од смрти књижевника Светозара Ћоровића. Организатори су општински одбори „Просвјете“ Билеће и Гацка и градски одбор СПКД „Просвјета“ изМостара, а присуствовао је велики број писаца и историчара који су учесници 21. Ћоровићевих сусрета. О Светозару Ћоровићу као писцу, приповједачу, романсијеру и драмском писцу говорили су професори: Јован Делић, Ранко Поповић, Душко Певуља и Раде Симовић.
     По завршетку сусрета у Билећи и Гацку, 22. септембра 2019. године , учесници 21. Ћоровићевих сусрета писаца „Српска проза данас“ и Научног скупа историчара посјетили су Фочу, гдје су на Богословском факултету одржали Књижевно-историјски час. Организатори 21. Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“ у Билећи и Научног скупа историчара у Гацку били су одбори СПКД „Просвјета“ у Билећи и Гацку, покровитељи Општине Билећа и Гацко у сарадњи са Министарством просвјете и културе РС и неколико спонзора.
    У Парохијском дому у Гацку, 24. септембра, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ организовало је промоцију збирке пјесама „Самоборе, љубави моја“, аутора Угљеше Слијепчевића. Он је рођен у Новој Црвенки, али води поријекло из гатачког Самобора. Носталгија за земљом Херцеговом изродила је прелијепе стихове ове књиге. Ово је Слијепчевићева пета књига, али и прво представљање пред гатачком публиком. Осим аутора о књизи је говорила и професорица српског језика Анђелина Никчевић, која је заједно са ученицом Уном Вуковић казивала одабране пјесме из поменуте књиге. Програм промоције својим наступом уљепшали су сестре Јована и Бојана Радмиловић и млади гуслар Милош Лучић.
     Првог октобра у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржан је солистички концерт Динка Благојевића, професора на одсјеку за клавир на Академији умјетности у Бањалуци. На репертоару су се нашла дјела Јохана Себастијана Баха, Фредерика Шопена и Лудвига ван Бетовена. Динко Благојевић рођен је у Градишци. Дипломирао је на Факултету музичке умјетности у Београду у класи проф. Невене Поповић. Магистрирао је на Академији умјетности Бања Лука. Као солиста и члан камерних ансамбала наступао је на бројним музичким свечаностима у Земуну, Добоју, Новом Саду и Београду... На такмичењу младих пијаниста у Нишу 1997. године освојио је другу награду као солиста и прву награду у категорији клавирског дуа. Запажени су његови наступи у музичким наступима ТВ Београд и Нови Сад као и Радио ̶ телевизије Републике Српске. Организатор овог концерта, који је одушевио љубитеље класичне музике у Билећи, био је Завичајни клуб „Освит“ Билећа.
     Поводом 28 година од почетка ратних дешавања на требињском подручју, у Културном центру Требиња 1. октобра 2019. године отворене су двије изложбе: „Опомена о страдању Срба од 1991. до 1995. године“ Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, чији је организатор Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ и „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“, сестринства манастира Светог Јована Крститеља из Јасеновца, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске. О значењу ових изложби учесницима њиховог отварања говорили су Предраг Лозо и отац Никола Јанковић. Изложба „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“, прије Требиња приређена је у Пребиловцима, а потом и у Мостару, а требала би бити презентована и у Лондону.
    У организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, 3. октобра 2019. године, у дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је промоција збирке пјесама „Цвијеће и (не)цвијеће“, аутора Горана Ивића. Горана Ивића живот је носио разним путевима, од Сарајева гдје је рођен, преко Билеће гдје је завршио основну и средњу школу, до Новог Сада гдје је завршио факултет и гдје и данас живи и ради. Како је истакао, он се ипак највише осјећа Билећанином и ова збирка је готово у цјелости посвећена управо Билећи. – У Збирци се преплићу разиграност срећног дјетињства, њежне емоције према жени, родитељима, завичају, али и туга и меланхолија због пролазности живота и младости, због неповрата безбрижних дјечачких дана, огорченост и бол због окрутности и отуђености свијета у коме данас живимо – истакла је, говорећи о књизи „Цвијеће и (не)цвијеће, директорка Библиотеке Ирена Дунђер. Одабране стихове из књиге, осим аутора, казивале су и ученице Средњошколског центра „Голуб Куреш“ Дарија Куљић и Драгана Бољановић, док је акордима на гитари промоцију употпунио Димитрије Самарџић.
    У Градској галерији у Невесињу, 4. октобра, одржано је вече поезије и прозе, под називом „Пером и нотама кроз Херцеговину“. Организатор овог културног догађаја била је невесињска пјесникиња Анжелика Николина Кучинар, а покровитељ Општина Невесиње. Својим стваралаштвом (поезија и проза) представили су се писци из Херцеговине: Ратомир Ћук, Момчило Голијанин, Ратомир Мијановић, Шћепан Алексић, Миодраг Хрњез Љумо, Милан Никчевић, Новица Телебак, Сретен Видаковић, Зоран Шупић и Радомир Мањак. Пријатну атмосферу у Градској галерији употпунили су својим наступом ученици и наставници Основне музичке школе „Свети РоманМелод“ Невесиње: Марија Радовић, Марија Пејичић, Бранка Вукосав, Алекса Тарабановић и Бошко Тепавчевић, као и фрулаш Радоје Симовић. Предложено је да се наредни сусрети херцеговачких стваралаца одрже почетком децембра у Требињу.
     Свечаном академијом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару 6. октобра 2019. године отворене су 100. Шантићеве вечери поезије. Манифестацију која се одржава у организацији Градског одбора СПКД „Просвјета“ и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“, отвореном је прогласио Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик. Том приликом он је, поред осталог, нагласио да је Алекса Шантић био не само велики пјесник, већ и велики визионар, патриота, искрени православац и Србин, а онда Мостарац и Херцеговац. Додик је указао и да је ова манифестација један од доказа српског постојања и трајања у овом дијелу Херцеговине, као и да су Срби дали немјерљив допринос у развоју и напретку Мостара у духовном, културном и политичком смислу. Присутнима се обратио и градоначелник Мостара Љубо Бешлић, који је нагласио значај ове манифестације за град Мостар казавши да је она дио идентитета града Мостара и да доприноси његовој културној баштини. На значај одржавања Шантићевих вечери поезије указали су и многи други званичници из БиХ и Србије и организатори овог културног догађаја. Прије почетка манифестације положено је цвијеће на споменик Алекси Шантићу, а потом служен и помен на гробљу Бјелушине. Програм 100. Шантићевих вечери поезије обухватио је бројне садржаје. На књижевној вечери наступили су пјесници добитници награде „Алекса Шантић“: Стеван Тонтић, Ђорђо Сладоје, Луко Паљетак и Веселин Гатало. Стихове пјесника, добитника награде који нису живи и који нису могли доћи уМостар, читао је глумац Велимир Њирић. Након тога одржане су промоције књига „Занатски дом“, аутора Ђорђа Сладоја, као и прва промоција књиге „Гледајмо се у очи“ његовог преосвештенства епископа диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија. Посебно интересовање владало је за премијеру представе „Што те нема“ коју је урадила „Просвјета“ заједно са мостарским театарским кућама Народним позориштем и Хрватским народним казалиштем, те бањалучким Народним позориштем РС. Програм је обухватио и изложбу слика „И сам си пјесма“ Рајне Круљ, затим изложбу „Изабрана дјела из легата Саве Неимаревића“, као и представљање монографије „100. Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда АлексаШантић“ аутора Радивоја Круља. На крају једномјесечног трајања манифестације, како је истакла предсједница Организационог одбора Сања Бјелица Шаговновић, у Владичанском двору планирано је вече под називом „Гимназијалци Шантићу“, затим одржавање поетске вечери Љубивоја Ршумовића, те отварање „Просвјетине“ школе српског језика, историје и културе и додјелом „Просвјетине“ стипендије „Владимир Ћоровић“. У Невесињу је реализован традиционални програм „Невесиње ̶друга Шантићева кућа“ Ученици и наставници Гимназије „Бора Станковић“ из Ниша и СШЦ „Алекса Шантић“ из Невесиња у Дому културе у Невесињу, 7. октобра, приредили су књижевно-музичко вече посвећено великим српским писцима Бори Станковићу и Алекси Шантићу. Програм су употпунили и наступи ученика Основне музичке школе „Свети РоманМелод“ из Невесиња. Сарадња поменутих школа оставрена је у оквиру пројекта „Пјесници, устаници, православци“, који су подржали Министарство иностраних послова Србије, Министарство просвјете и културе РС и епархије Нишка и Захумско-херцеговачка и приморска. Директор СШЦ „Алекса Шантић“ Момир Братић и професорица историје у Гимназији „Бора Станковић“ Ружица Павловић наглашавају да се и овим сусретима исказују снажно пријатељство и заједништво. Невесињски средњошколци прије петнаест дана били су гости вршњацима у Нишу, па овим сусретима у Невесињу узвраћају срдачно гостопримство. Гости из Ниша током боравка у Невесињу обишли су некрополу стећака у Крековима, а присуствовали су и предавању истакнутог истраживача и историчара др Горана Комара о стећцима и очувању српског ћириличног насљеђа, а организована је посјета Пребиловцима, Манастиру Житомислић и Саборној цркви у Мостару.
    У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 9. октобра 2019. године изведена је комична опера Волфганга Амадеуса Моцарта „Бастијен и Бастијена“. У улози Бастијене наступила је Клаудија Кркотић. Лик Бастијена тумачио је Илеш Бечеи, а у улози Коласа нашао се Ахмед Јухић. Представа је реализована уз клавирску пратњу Белинде Крнић. Организатори ове оперске представе, чије је извођење наишло на изванредан пријем публике, били су СПКД „Просвјета“ Билећа и Удружење грађана за његовање класичне музике „Корал“ из Источног Сарајева. Прије Билеће ова оперска представа изведена је у Требињу.


      Билећа, 12. октобар 2019. године

     Аутор Културне хронике захваљује колегама из штампаних и електронских медија источне Херцеговине на сарадњи у припреми овог прилога, као и професору Лазару Гњату, члану Редакције „Нове Зоре“.