Путевима царева и сиромаха
Обасјаним Сунцем истим
Праћене буком
Певача и звуком труба
На ногама босим
Бејаху ципеле
Пратиле ме од првих корака
До сумрака и
Свитања зоре
Па опет исте без помака
Ни горе ни доле
Стајах ја у ципелама
Мрачним улицама
Без фењера
У димљивим кафанама
На дрвеним подовима
Ко саливене
Стајаху оне
Ципеле
Древне
Ципеле
Моје

ЗАШТО ЋУТИШ

Зашто ћутиш
Земљо слободе
Док предака твојих
сломљена су крила
Потомке ти мирно
у сужањство воде
Зашто ћутиш
о заклетво моја
И ти са њом
поносни народе
Нису твоја деца
сужњи безимени
већ мирисни цветови
весници слободе.