У Музеју Херцеговине у Требињу, 22. фебруара, Љиљана Хабјановић Ђуровић, представила је свој нови роман о животу Светог Василија Острошког и Тврдошког чудотворца „СО ЗЕМЉИ“ из планираног циклуса „Острошко тримирје“. Тема књиге је како је Стојан Јовановић, из села Мркоњић из Поповог поља, постао Свети Василије Острошки. Уз обимну литературу, припремајући роман обишла је је више мјеста везаних за живот јунака свог романа. Била је на свим мјестима гдје је живио Свети Василије­од његове родне куће у селу Мркоњићи, преко цијелог Поповог поља, затим манастир Завалу, Тврдош, Острог, Жупу Никшићку... –У роману „СО ЗЕМЉИ“ бавила сам се теолошком темом мучеништва и чудотворења. Имала сам част да ме прими владика Атанасије Јевтић у Тврдошу, а он важи за једног од најбољих познавалаца живота Светог Василија. Веома сам захвална што је одвојио вријеме и своје знање подијелио са мном­истакла је Хабјановићева. Она носи репутацију најтиражнијег и најчитанијег писца на српском књижевном простору. Написала је 15 романа (“Ана Марија ме није волела“, „Женски родослов“, „Наш отац“, „Онда је дошла добра вила“...), више књига за дјецу, приредила је збирку духовне поезије. За њено стваралаштво код читалачке публике влада изузетно интересовање, па су и промоције веома посјећене. Представљање књиге „СО ЗЕМЉИ“ у Требињу одржано је у организацији Удружења грађана „Мостови“. 
      У организацији Удружења Невесињаца у Београду, 23. фебруара, одржан је скуп Невесињаца и пријатеља Невесиња који живе у Србији, под називом Неве сињско сијело. Било је ово јубиларно, десето Сијело у простору Сава центра. На почетку програма учеснике овог лијепог дружења поздравио је Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора, а потом се њима обратио начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Невесињско сијело благословио је изасланик епископа захумско­херцеговачког Димитрија, невесињски свештеник Немања Лакета. У културно­умјетничком програму вечери наступили су женска етно­група „Симонида“, ученици Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“, рецитатори Средњошколског центра „лекса Шантић“, мушка пјевачка група са гусларом Мирославом Шиљеговићем из Невесиња, затим оркестар Дејана Марковића и реномирани пјевач народних пјесама Раде Јоровић, као и афористичар Митар Ђерић Лаки. Својим наступом програм је увеличала Ивана Жигон, првакиња драме Народног позоришта у Београду. Љепоти вечери допринијели су и водитељи програма Снежана Лукић и Миливоје Бештић. 
    У организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, 10. марта, у великој дворани Дома културе „Јевто Дедијер“, одржано је књижевно вече популарне ауторке Бранкице Дамјановић из Београда. У готово двосатном програму вечери она је на специфичан начин излистала своју животну и стваралачку биографију. Публика је са великим интересовањем пратила њено излагање, а Бранкица је на самоњој својствен начин успјела да своју позитивну енергију и љубав пренесе пуном аудиторијуму. Бранкица је више година успјешно радила као новинар РТС­а, а последњих година посветила се писању. Њено име засијало је на литерарном небу прије четири године када је из штампе изашла њена књига кратких прича „Добро је“. Услиједиле су књиге „Не бих ово могла без тебе“, „Рукопис мога брата“ и „Рекла ми је волим те“, испуњене њеним животом, разумијевањем, бескрајном вјером и љубављу, књиге које се воле. За своје стваралаштво добила више значајних награда. Прије Билеће књижевне вечери Бранкице Дамјановић одржане су у Фочи, Гацку и Требињу и биле су дио програмских садржаја посвећених 8. марту – Међународном дану жена. 
      Дванаестог марта, у галерији Музеја Херцеговине у Требињу, отворена је документарна изложба „Невесињска олимпијада“, којом је означен почетак промотивне кампање за номинацију ове традиционалне културно­спортске манифестације на Унескову листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства на подручју Херцеговине. Номинацију је подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске, а документацију је припремио Музеј Херцеговине у сарадњи са Општином Невесиње, општинском туристичком организацијом, Радио Невесињем и Инфо центром. Овом приликом промовисан је и документарни филм о историјату народних саборовања на Братачком лугу. Невесињска олимпијада је највећи народни сабор традиције и витештва у Херцеговини. Коњске трке, необичне спортске дисциплине, витешка надметања аматера и професионалаца и народни обичаји дио су разноврсног програма који сваке годинедочека хиљаде посјетилаца, који за ову прилику дођу у слободарску Херцеговачку варошицу. На значај кандидатуре Невесињске олимпијаде за Унескову листу подсјетила је Тања Ђаковић, помоћник министра просвјете и културе РС. –Уколико Унеско прихвати номинацију Невесињске олимпијаде, она ће бити треће нематеријално добро на тој листи из Републике Српске што је изузетно значајно­нагласила је поред осталог Ђаковићева отварајући изложбу „Невесињска олимпијада“. Значај кандидатуре za Унескову листу нематеријалног културног насљеђа истакли су овом приликом и начелник општине Невесиње МиленкоАвдаловић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, етнолог Божана Ђузеловић и Ивана Грујић, директорица Музеја Херцеговине. Новинар Драгомир Граховац, који је аутор монографије о „Невесињској олимпијади“, подсјетио је да су прве коњичке трке, који су данас централни догађај ове манифестације, одржане за вријеме аустроугарске управе, још давне 1886. године, иако постоји усмено предање да је традиција трка коња на Братачком лугу постојала и у турско вријеме.
     Глумци Студентске позоришне трупе из Фоче, 14. марта, у Културном центру у Требињу извели су позоришну представу „Мамин син“, рађену по тексту и у режији Мирјане Радовић, студенткиње треће године Медицинског факултета у Фочи. У представи су играли: Мирјана Радовић, Игор Крњић, Андријана Јовановић, Срђан Субашић, Дејан Радовић и Небојша Марковић. Студентска позоришна трупа основана је крајем 2017. године и окупља креативне аматере­студенте различитих факултета, који настоје да унаприједе тамошњу културну сцену, али и промовишу аматерско позоришно стваралаштво у цијелој БиХ. Најављен је и наставак представе „Мамин син“ по сценарију Мирјане Радовић. 
    Двадесетог марта, у препуној сали Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, одржан је поетско­музички перформанс „Неукусу треба рећи не“. Главни актер био је Бојан Милидраговић, студент књижевности и пјесник. На својеврстан начин Милидраговић се први пут представио билећкој публици у импресивно осмишљеном амбијенту са својим пјесмама садржаним у двије збирке поезије, у рукопису „Несаница“ и „Траговима рокенрола“. –Драго ми је што се једно овако вече одржало у Билећи, без обзира што сам ја или неко други у центру збивања. Срећан сам што смо показали да се и у малим срединама могу реализовати овакви програми и да се у културна дешавања може унијети свјежина­истакао је Милидраговић. Он је нагласио да идеја није његова, али да је на позив професора Лазара Гњата из удружења „Либер“ и директорице Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Ирене Дунђер радо пристао да своје стихове подијели са љубитељима писане ријечи, прије свега поезије. –Ово необично вече, на Свјетски дан поезије, организовали смо да покажемо да у Херцеговини поред бројних самозваних пјесника постоји и један аутор који има истински таленат за писање, а иза чијег списатељског рада стоји једна озбиљна и велика лектира­каже професор српског језика и књижевности у СШЦ „Голуб Куреш“ Лазар Гњато. Програм овог музичко­поетског перформанса, поред Бојана Милидраговића, својим наступом обогатили су и чланови Хора средње музичке школе из Требиња под руководством Милисава Сукоњице, те чланови драмске секције СШЦ Билеће. 
    Поводом Свјетског дана поезије, 21. марта, у сали Парохијског дома у Гацку, одржано је традиционално вече љубавне поезије под називом „У СУСРЕТ ПРОЉЕЋУ“. Своје стихове казивали су пјесници из Гацка: Ђорђе Дабарчић, Јован Делић, Сретен Видаковић, Драгица Ивановић, Зоран Шупић и по први пут своје стихове говорио је парох Александар Гајић. Љепоти ове вечери допринијели су својим наступом ученици Музичке школе „Свети роман Мелод“ из Гацка: Ленка Рушић, виолина, те Сретенка Шупљеглав и Бојана Радмиловић­клавир. Рецитацијама су вече обогатили ученици СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко: Илија Ћоровић и Ирина Копривица. Запажен наступ у музичком дијелу програма имали су и Андреј Шојић и Милош Милидраг, те солистички наступ ученице Миља Радмиловић и Ирена Ковач. Водитељ програма била је професор српског језика и књижевности Анђелина Никчевић. Организатори поетске вечери „У сусрет прољећу“ били су СПКД „Просвјета“ и Културно­спортски центар Гацко. 
    На конкурсу „Зашто је култура (мени) важна?“ за 2019. годину, осам ученика Гимназије „Голуб Куреш“ у Билећи освојило је вриједне награде. Конкурс је организовало Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са Академијом умјетности у Бањалуци. У категорији ликовне умјетности, међу шест награђених радова у РС, три су рада билећких гимназијалаца: Марте Вујновић, Драгане Делић и Саре Милошевић, под менторством професорице Татјане Топаловић. У категорији филма награђена су три кратка филма, међу којима и филм групе билећких гимназијалаца­Андреј Вукоје, Божидарка Радмиловић, Јована Роган, Дарија Папић и Марија Самарџић, под менторством професора Лазара Гњата­аутори награђених радова и њихови ментори боравили су од 3. до 6. априла 2019. године у Андрићграду гдје су учествовали у раду радионица за талентоване ученике. 
     У организацији Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ и Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи 24. марта, одржана је промоција књига српских пјесника из Црне Горе. Милорад Мишо Кубуровић љубитељима писане ријечи у Билећи представио је књигу „Народне духовности“, Бранко Бато Крковић, промовисао је „Морачки бастион“, а Жарко Бојић књигу „Стазом предака“. Одломке из поменутих књига читале су ученице СШЦ „Голуб Куреш“ из Билеће Милица Куљић и Данијела Батинић. Вече је обогаћено наступом гуслара Милоша Вукоја и Ранка Минића, те фрулаша из Подгорице Жељка Мартиновића. Програм ове књижевне вечери водила је Анђела Џелетовић. Писци из Црне Горе организаторима промоције даровали су представљене књиге и уручили захвалнице. 
    Тридесетог марта на сцени Културног центра у Требињу млади ансамбл Градског позоришта Требиње премијерно је извео представу „Аналфабета“, рађену према рексту Бранислава Нушића, а у адаптацији и режији Жељка Милошевића. Требињска публика аплаузима је наградила глумачке креације: Митра Милићевића, Милице Салате, Стефане Петковић, Јоване Анђелић, Ане Миладиновић, Милане Нинковић и Маје Шошо. У овом остварењу Градског позоришта помоћник редитеља и инспицијент била је Јефимија От, за костиме и сцену побринула се Милица Јеремић Телебак, музику и монтажу звука потписује Зоран Бегенишић, лектуру професорица Олгица Цице, а дизајн тона и свјетла Огњен Грубач. Приход од представе дониран је у хуманитарне сврхе. 
    На 26. Републичком такмичењу музичких школа Републике Српске, које је одржано од 28. до 30. марта у Приједору, ученици музичке школе из Требиња освојили су 17 награда. Двадесет два ученика у дисциплинама: соло клавир, соло флаута, соло пјевање, камерни састави и солфеђо, освојили су осам првих, шест других и три треће награде. На Петом Београдском фестивалу хармонике Музичку школу Требиње представљао је ученик другог разреда Средње музичке школе у класи проф. Виолете Попадић, Симеон Мучибабић. Такмичио се у дисциплини соло хармоника и освојио другу награду. По завршетку такмичења у Приједору, Београду, Аранђеловцу и Бијељини у Музеју Херцеговине у Требињу награђени ученици приредили су концерт којим су одушевили љубитеље музике у граду на обалама Требишњице. На почетку концерта директорица Музичке Школе Душанка Бабић похвалила је ученике истакавши да су својим учешћем на такмичењима и освојеним наградама пронијели добар глас о школи и свом Требињу на радост и професора и родитеља. 
    У знак сјећања на барда српског глумишта Небојшу Глоговца, у Дому културе у Невесињу 31. марта, приређено је умјетничко вече. Публици је представљен драмски текст „Дневник харамбаше Пера Тунгуза“, аутора Горана Дуке. Тај текст био је намјењен за извођење прослављеном глумцу Небојши Глоговцу као материјал за монодраму. Нажалост, прерана смрт овог великог умјетника, који се дичио херцеговачким поријеклом, спријечила га је да још једном обрадује своје земљаке. Захваљујући писцу текста, Горану Дуки, овај комад ипак је доживио позоришну интерпретацију која је изведена као „Читање дневника Пера Тунгуза“ уз гусле Мирослава Самарџића. Публика је у невесињском Дому културе „Небојша Глоговац“ освјежила сјећање на славну „Невесињску пушку“ и чувеног хајдучког харамбашу. Драмски текст обилује изворним народним говором, порукама и манирима херцеговачких горштака, бораца за слободу представљених у лику Пера Тунгуза, симбола храбрости и непокореног духа Невесиња. Ово умјетничко вече организовали су СПКД „Просвјета“ и Општинска борачка организација Невесиња.
    Петог априла у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи представљена је књига мемоара: „Како сам успео“, славног америчког глумца српског поријекла Младена Секуловића, познатијег као Карл Малден. У програму представљања књиге учествовали су: Дан Тана (Добривоје Танасијевић), један од најутицајнијих Срба у Холивуду и полувијековни пријатељ Карла Малдена, затим Александар Влајковић, уредник издања ових мемоара на српском језику, директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи Ирена Дунђер и Миодраг Дунђеровић, дугогодишњи новинар Танјуга и предсједник завичајног клуба Билећана у Србији. Директор Библиотеке Ирена Дунђер истакла је да мемоари Карла Малдена заслужују посебну пажњу, јер је ријеч о великом глумцу српског поријекла, прослављеном у златном добу Холивуда, који је увијек био поносан на завичај свога оца Петра­Билећу и своје коријене. Приређивач мемоара на српском језику, Александар Влајковић из Београда, нагласио је да је Карл Малден мемоаре написао заједно са својом кћерком Карлом и да је први пут на енглеском језику ова вриједна књига објављена 1997. године у Њујорку, рекавши да је ова књига од националног значаја јер је наш човјек, наш Карл Малден, један од људи који су створили Холивуд. Посебно интересовање публике изазвало је присјећање Дан Тане на његово полувјековно пријатељство с великаном свјетског филма Карлом Малденом, за кога је рекао да је био један од најбољих људи које је икада упознао и од кога се могло научити „како бити прво добар Србин да би био добар Американац“. Предсједник завичајног клуба Билећана у Србији Миодраг Дунђеровић, подсјетио је публику на значајне активности Клуба на очувању сјећања на нашег оскаровца у Београду и Билећи. Одабране странице из књиге мемоара читале су ученице Средњошколског центра „Голуб Куреш“ Данијела Батинић, Анђела Џелетовић и Милица Куљић. Током програма приказани су краћи инсерти из видео записа о животу и раду Карла Малдена. Програм промоције уљепшали су извођењем пригодних композиција Божидар Бобо Вучур и Марија Нинковић из Требиња. 
     Отац Карла Малдена (Младена Секуловића), Петар, рођен је у Билећи 1886. године, а 1906. године укрцао се на брод у Дубровник са неколико рођака и стигао у Америку. Оженио се 1910. године Чехињом Мином Себером, која је радила у текстилној индустрији (живјела је 104 године). На свијет су дошли синову Младен, Мило и Данило. Младен Секуловић родио се у Чикагу 1912. године, а умро је 1. јула 2009. године у Лос Анђелесу. Играо је у преко 65 филмова и бројним ТВ серијама. Године 1952. улога у филому Елија Казана „Трамвај звани жеља“ донио му је престижно признање – „ОСКАРА“. Организатори представљања књиге били су Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ у Билећи и Завичајни клуб Билећана у Србији. У разговору са новинарима, након промоције мемоара, менаџер Општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да се разматра могућност успостављања једног спомен простора на коме би се презентовало много тога што је занимљиво из живота и рада двојице билећких оскароваца Карла Малдена и Душана Вукетића. 
     У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 6. априлаприказан је филм „Херцеговци пут Баната“, који говори о исељавању становника са подручја билећке општине 1945. године у Банат у потрази за бољим животом. Кроз приче колониста дочаран је њихов напоран пут од родног мјеста до банатских равница. Филм је први пут приказан потомцима колониста у Сечњу, а своје друго приказивање доживио је овог пута у Билећи. Према ријечима предсједника Мјесне заједнице, Миодрага Милошевића, готово деведесет одсто становника ове банатске општине потиче из билећког краја, па су у овом мјесту најчешћа презимена Вујовић, Милошевић, Вукоје, Милићевић... Након приказивања филма услиједио је концерт изворне пјевачке групе „Ерцеговина“ и мушке пјевачке групе „Сава Грубачић“ из Сечња. Чланови ових група Билећанима су на специфичан начин приказали животне традиције херцеговачких колониста у Банату. Домаћин овог лијепог дружења Билећана и Сечањаца било је Удружење „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће.       Договорено је да ово Удружење већ у новембру узврати посјету Сечњу. 
Шестог и седмог априла 2019. године у Требињу је одржана традиционална културна манифестација „Дучићев дан“. Манифестација је почела дводневним Научним скупом у великој сали Скупштине општине  ̶„Војислав Илић и рађање модерне српске поезије“, а отворио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Тридесетак научних радника, познавалаца Илићевог пјесништва, представило је своје радове намијењене будућем зборнику, дванаестом у едицији о српским пјесницима које Институт за књижевност и уметност из Београда реализује у сарадњи са Градом Требињем. Манифестација „Дучићев дан“ наставље на је промоцијом Зборника „Песнички завичај Десанке Максимовић“, насталог на прошлогодишњем Научном скупу у Требињу. О Зборнику и стваралаштву Десанке Максимовић говорили су проф. др Јован Делић, рецензент издања, Љиљана Бањанин, др Светлана Шеатовић и истраживач на пројекту проф. Зорана Опачић из Београда. Одмах након промоције Зборника у Изложбеној дворани Музеја Херцеговине, а поводом обиљежавања 800 година од успостављања самосталности Српске православне цркве, отворена је мултимедијална изложба „Свети Сава Српски“, аутора музејског савјетника др Андреја Вујновића, из Историјског музеја у Београду. Изложбу је отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. На отварању изложбе посвећене великом српском светитељу и просветитељу Светом Сави говорио је и Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере. На свечаној академији  ̶централном програму манифестације „Дучићев дан“, која је 6. априла одржана у позоришној дворани Културног центра, саопштена је одлука жирија за додјелу Дучићеве награде зa 2019. годину. Жири је једногласно одлучио да се ова престижна награда додијели пјеснику Милану Ненадићу, Крајишнику који живи и ради у Новом Саду, за његово укупно пјесничко дјело. Она ће бити уручена у оквиру програма овогодишњих „Дучићевих вечери поезије“, у октобру мјесецу. Образложење жирија прочитао је проф. др Ранко Поповић. Иначе, програм Свечане академије у славу пјесника Јована Дучића био је посвећен ранијим лауреатима Дучићеве награде  ̶Алеку Вукадиновићу и Миловану Данојлићу, који, међутим, нису могли присуствовати манифестацији у Требињу, упутивши своја поздравна писма која су публици прочитана. Одабране стихове ових врсних пјесника казивали су Биљана Ђуровић и Борис Пинговић, глумци Народног позоришта из Београда. У програму Академије још су учествовали и Хор „Трибунија“ Требиње, Јасмина Трумбеташ и Јелена Влаховић, примадоне Опере Народног позоришта Београд, као и Душан Свилар, извођач оперске и забавне музике, Бојана Николић, појац из Београда, пијанисти Невена Живковић и Марко Ковач. Уз клавирску пратњу Божидара Боба Вучура наступила је и врсна вокална солисткиња из Требиња Марија Нинковић. У обраћању, у име домаћина манифестације, градоначелник Требиња и предсједник Савјета „Дучићевих вечери поезије“ Мирко Ћурић, изразио је захвалност Требиња, које је почашћено доласком великог броја књижевних стваралаца, професора књижевности и књижевних критичара на овогодишњи „Дучићев дан“. Ћурић је подсјетио да се идуће године навршавају двије деценије од коначног повратка кнеза српских пјесника Јована Дучића у његово „Мило Требиње“, када је на Црквини изнад Требиња нашао смирај, према сопственој жељи. Учесници „Дучићевог дана“, по традицији, на Благовијести, присуствовали су Светој литургији и помену Јовану Дучићу у Херцеговачкој Грачаници на Црквини. Покровитељ манифестације „Дучићев дан“ био је Град Требиње. 
     Двадесет пет ансамбала ветерана фолклора из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Македоније учествовало је на Другој смотри ветерана фолклора која је 5. и 6. априла органозована у Требињу. Организатор ове велике културне манифестације било је ГКУД „Алат Свислајон“ Требиње. У дефилеу од Трга платана до Андрићевог моста нашло се преко 600 чланова културно­умјетничких друштава учесника Смотре који су у дому младих приредили вишесатни концерт игре и пјесме. Током трајања Смотре, у Градској управи пријем за госте организовао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Том приликом у Градској управи потписан је и споразум о сарадњи између ГКУД „Алат Свислајон“ Требиње и Удружења за његовање народне традиције „Ветерани Златибора“.
    Тринаестог априла у Градској галерији у Невесињу отворена је изложба слика професора Горана Кнежевића под називом „Ад акта“. Он се први пут представио невесињској публици са серијом цртежа и графита на којима је фигура човјека неисцрпна инспирација у ликовном стваралаштву. У стваралачком раду сликар користи водоотпорне креде, графити, кинески туш и ваздушна четкица. Горан Кнежевић рођен је у Врбасу. Дипломирао је и магистрирао на Академији ликовних уметности у Новом Саду. До сада је имао 27 самосталних изложби, а представио се и на више колективних у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда за своје умјетничко стваралаштво. 
   У сусрет Свјетском Дану књиге, 14. априла у Народној библиотеци „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, одржана је књижевна радионица „Свијет књиге ̶ књига код нас и у свијету“. Радионицу је већ другу заредом са ученицима Гимназије Средњошколшког центра „Голуб Куреш“ Билећа приредила Тања Бубрешко, професор српског језика и књижевности. Ученици су овог пута одлучили да размијене читалачка искуства, као и да говоре о својим књижевним изборима, коментаришући дјела класика, али и дјела која су ван школске лектире. Послужили су се и есејима познатих писаца, Ива Андрића, Радослава Братића, Исидоре Секулић и других, у којима су могли да открију љепоту, смисао и културу читања, да осјете ту нераскидиву везу између писца, дјела и самог читаоца. Ученици су разговарали о томе ко је за њих велики писац, а ко најбољи читалац. Поента ове књижевне радионице је афирмација читања, у интеракцији ученика: Ја читам једну књигу, ти другу, хајде да их размијенимо, а да свако од нас у најкраћем каже своје читалачко искуство. На самом крају радионице закључили су једноставном и истинском максимом: Идеје, које су ми промијениле живот добио сам читајући. Директорка Народне библиотеке Ирена Дунђеристакла је задовољство због лијепе и успјешне сарадње са ученицима билећке Гимназије и захвалила се ученицима и професорици Бубрешко што су заједнички посвећени идеји обиљежавања великих књижевних датума. 
     У Музеју Херцеговине у Требињу, 18. априла, представљено је издање „Рускове књиге ̶ Дубровачког ћириличног писара 1395 ̶ 1423“, које је приредила Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња. Акти дубровачке републике ̶ у препису Руска Христифоревића, дубровачког писара, у периоду од 1395. до 1423. године ̶ највећим дијелом су молбе Дубровника за трговачке повластице упућене владарима Босне и Србије, те обласним господарима у дубровачком залеђу и узвратна преписка. Књига садржи 304 писма. Горан Комар, приређивач издања, истакао је да је значај „Рускове књиге“ то што је у препису сачувала велики број писама. Сама писма су, у суштини,уређење дубровачких трговинских послова са људима са ћириличног говорног подручја. У име издавача на промоцији је говорио Предраг Милошевић, наглашавајући да је Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ основана 2017. године с циљем прикупљања и обајвљивања докумената српске културне баштине. Издавање књиге финансијски су помогли Град Требиње и Секретаријат за дијаспору Републике Србије. 
    У Мостару је 18. и 19. априла обиљежена 100­годишњица од смрти српског књижевника Светозара Ћоровића. Организатори програма били су Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Српско пјевачко и културно­умјетничко друштво „Гусле“ Мостар. Поштоваоци Ћоровићевог лика и дјела првог дана манифестације посјетили су његов гроб на гробљу у Бјелушинама, гдје је служен парастос. Након тога у Владичанском двору у Мостару о лику и дјелу Светозара Ћоровића говорили су универзитетски професор др Ранко Поповић и свештеник Радивоје Круљ. На овом предавању били су и владика захумско­херцеговачки и приморски Димитрије и конзул Србије у Мостару Марија Бакоч. Потпредсједник мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шагановић истакла је да су „Просвјета“ и „Гусле“ у Мостару чувари српске културе и историје и да његују сјећање на великане свога народа из овог града. Овим поводом приређено је и књижевно вече Огњена Пудара. Светозар Ћоровић рођен је у Мостару 1875. године гдје је и умро 17. априла 1919. године. Писао је романе, приповјетке, драме и пјесме. Њему у част у Билећи се одржавају традиционални „Ћоровићеви сусрети писаца“ и додјељује књижевна награда „Светозар Ћоровић“. 
     У биоскопу Културног центра Требиње 20. априла, приказан је дугометражни документарни филм „Завештање“, аутора Ивана Јовића. Пред почетак пројекције публику је поздравио јереј­ставрофор Никола Јанковић подсјећајући да је „Завештање“ дио једног ширег пројекта којим треба да се сачува од заборава свједочанство страдања Срба, те да на основу њега наредне генерације могу да извуку поуке. „Завештање“ по свом карактеристичном приступу историјским догађајима представља јединствен филмски споменик. Аутор је разговарао са још увијек живим некадашњим логорашима, у то вријеме дјецом. Преживјели српски логораши, велики број њих по први пут, износе своја потресна свједочења страховитог страдања у Другом свјетском рату на територији Независне државе Хрватске. Будући да је све мање живих свједока ових догађаја, филм је и својеврстан тестамент, завештање за будуће генерације. Након пројекције публика је имала прилику да разговара са члановима ауторске екипе филма. Премијера филма „Завештање“ била је крајем 2016.године у Београду и од тада се приказује широм региона. Пројекцију филма у Требињу организовали су Црквена општина Требиње, Епархија захумско­херцеговачка и приморска и Културни центар Требиње. Током априла филм је приказан и у Гацку и Билећи.
    У Галерији Музеја Херцеговине, 24. априла, отворена је изложба фото графија под називом „Херцеговина  ̶нашим очевима, за покољења“, аутора Александра Радоша и Предрага Черовића из Београда. На педесетак изложених фотографија мотиви су различити  ̶осим природних крајолика, старих кућа и грађе ви на, фоторафисани су и манастири и други културно­историјски споменици. 
    Пројекат снимања Требиња и околине, двојица Београђана поријеклом из Херцеговине, започели су прошле године, вођенижељом да кроз умјетничку фотографију прикажу љепоте овог краја, како би их најпослије овјековјечили и у књигу ̶ Фотомонографија Требиња и околине. ̶ Ово је посвећено свима нама, да се подсјетимо какву љепоту имамо. Ја живим у Београду, па сам долазио у више наврата да бих све забиљлежио. И све са идејом да се увелича љепота Херцеговине ̶ рекао је на отварању изложбе Александар Радош. ̶ Идеју имам одавно ̶ као дуг према оцу и према Требињу у коме сам проводио сваки љетни распуст. Годину дана смо радили на пројекту. Херцеговачка веза је нераскидива ̶ нагласио је Предраг Черовић. Изложба је била отворена до краја маја.
    У Дому културе „Небојша Глоговац“ у Невесињу, 24. априлa,промовисана је Монографија Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“ из овог мјеста. Ова занимљива, весела и богато илустрована публикација настала је поводом 20 година рада са предшколском дјецом и десет година постојања јавне установе у намјенски изграђеном објекту. Међу корице Монографије Милена Капор, Драгана Радовановић и њихови сарадници удјенули су вриједан писани и фото материјал, који на најљепши начин описује мали свијет у којем владају љубав, радост, игра и другарство. На значај и вриједност ове лијепе публикације указали су и начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић, савјетник за предшколско васпитање и образовање у Републичком педагошком заводу Стака Николић и директорица Дјечијег вртића Милена Капор. У програму промоције учествовали су: Ученици Музичке школе „Свети Роман Мелод“, етно­групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“ и Плесни клуб „Летс денс“ из Невесиња. Позорница Дома културе била је украшена ручним радовима полазника вртића. 
     На Васкрс, 28. априла 2019. године, у Парохијском дому, СПКД „Просвјета“ Гацко организовала је представљање књиге „Поглед испод Гата“, аутора Ђорђа Николића. Записе из његове заоставштине прикупила је и објавила његова унука Коса Николић Зотовић у издању издавачке куће АРТ принт из Бања Луке. Рецензент је проф. др Душко Певуља, а лектор проф. Дубравка Николић. О књизи су говорили проф. Анђелина Никчевић, проф. Божо Тепавчевић, проф. Дубравка Николић и новинарка Коса Зотовић. Учеснике промоције у име организатора поздравио је проф. Радомир Вучковић, предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко. Звуцима гусала програм је обогатио млади гуслар Милош Лучић. Примјерци књиге поклоњени су учесницима промоције као и СПКД „Просвјета“ и Народној библиотеци Гацко. 
   Деветог маја у Народној библиотеци „Владимир Гаћиновић“ у Билећи одржана је промоција књиге „Знаменити потомци горштака Захумља, Травуније и средишње Херцеговине“, чији су аутори Драго Круљ и Мила Торовић из Новог Сада, који су поријеклом из Херцеговине. Књига на око 200 страница великог формата и савременог дизајна доноси осврте на живот и дјело преко 400 знаменитих Херцеговаца из области историје, науке, културе, образовања, спорта... О књизи је шире говорио један од њених аутора ̶ Драго Круљ, нагласивши да је основни циљ био приближити Херцеговину и њене знамените људе широм свијета. Рецензенти Олгица Цепф и Ђорђе Цимерман кажу да се у томе у доброј мјери успјело и поред тежине задатка који су аутори имали. Књига је изашла у издању издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада 2018. године и побудила је интересовање шире читалачке публике. Рецензије и одабране текстове из књиге читале су ученице СШЦ Билећа Милица Куљић и Данијела Батинић. Програм промоције водила је Ирена Дунђер, директор билећке Библиотеке. 
    Културно­умјетничко друштво „Херцеговина“ из Петровог Поља (Требиње) било је домаћин 15. сабора фолклора који је одржан 10. маја ове године у Требињу. Учесници Сабора били су чланови КУД „Косовски божур“ из Косовске Митровице, КУД „Абрашевић“ из Чачка и Гуче, КУД „Игало“ из Игала, КУД „Невесиње“ из Невесиња, „Зора Херцеговине“ из Билеће, те требињска друштва АНИ „Јован Дучић“ и ГКУД „Алат Свислајон“ Требиње. Програм саткан од игре и пјесме учесника Сабора изведен је у Спортској дворани „Милош Мрдић“ у Требињу. Сабор је отворио начелник Одјељења за друштвене дјелатности Града Требиња Зоран Милошевић, истакавши да градска управа свесрдно подржава организовање смотре фолклора сматрајући да она промовише вриједности нашег народа и културе и доприноси настојањима да се у глобализованом свијету сачува сопствена културна баштина. Милошевић је одао признање организатору Сабора  ̶КУД „Херцеговина“ Петрово Поље, које окупља двије стотине чланова. 
     Средином маја саопштени су резултати конкурса „Моја оловка пише ћирилицом“, који је расписао Градски одбор СПКД „Просвјета“ Бања Лука. Међу добитницима награда су и три ученика Средњошколског центра „Голуб Куреш“ Билећа. Бронзано перо за ћирилични краснопис добила је ученица трећег разреда Наташа Вујиновић, док су ученик четвртог разреда Михајло Милошевић и ученица првог разреда Ивона Шакотић награђени књигом. На адресу Комисије за избор најљепшег ћириличног рукописа ГОСПКД „Просвјета“ Бања Лука стигло је 509 ћириличних рукописа из 95 основних школа из Републике Српске, те 116 радова из 32 средње школе. Комисија је констатовала да су млади нараштаји посвећени ћирилици, да је поштују као писмо којим су писали њихови преци и да га желе сачувати као свој духовни идентитет и културни знамен.
    У Културном центру у Требињу, 15. маја 2019. године, промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, чији је приређивач Раде Р. Лаловић, просвјетни радник за српски језик и књижевност. Зборник представља аналитички наставак поетске руковети „Пред сјенима српских мученика“ и садржи 23 есеја. Петнаест аутора радова, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и муке које су Срби претрпјели у 20. вијеку ̶ од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица, до НАТО бомбардовања 1999. године. Аутори су већином из Херцеговине ̶ Дарка Деретић, Даринка Иванишевић, Божо Тепавчевић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил, Душко Крсмановић... Ту су и аутори из горњег Подриња, Бијељине, Бања Луке, Фоче... У више есеја истакнута је чињеница да се дуги низ година о страдањима Срба није смјело или није жељело говорити. Издавач Зборника је Центар за културу и информисање Фоча. Организатори промоције Зборника у Требињу били су СПКД „Просвјета“ Фоча и СПКД „Просвјета“ Требиње. Домаћин програма промоције био је књижевник Новица Телебак, а у програму су учествовали и ученици Центра средњих школа и Музичке школе Требиње. 
    Шеснаестог маја, у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа, у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржана је промоција најновијег књижевног остварења ̶ збирке пјесама „АD FONTES“ (Са извора), аутора Радинка Крулановића из Никшића. Књига је изашла у издању Матице српске ̶ Друштво чланова у Црној Гори у Подгорици. На представљању у Билећи о књизи су говорили: проф. Светозар Ћираковић, проф. Дарка Деретић, директор билећке библиотеке Ирена Дунђер и аутор. Одабране стихове из књиге је читао и програм водио Марко Ковачевић. ̶ Конципирајући књигу као седам аутопоетичких исповијести у којој се нашло око 70 пјесама, Крулановић се исказао као врсан творац пјесничке ријечи са снажним порукама и поукама ̶ нагласио је, поред осталог, професор Ћираковић. ̶ Поезија Радинка Крулановића је мисаона, рефлексивна, тјера нас да размишљамо, тјера нас да дјелујемо. Крулановић, професор филозофије и логике из Никшића, прије неколике године остао је без посла када је одбио да се одрекне српског језика зарад неког новог, искарикираног језика. Тим прије, његова поезија је снажна, проткана истинским родољубљем и патриотизмом ̶ нагласила је директор библиотеке Ирена Дунђер у свом приказу Крулановићевог дјела. Програм промоције звуцима на гитари обогатио је ученик Музичке школе у Требињу Андреј Вукоје. 
     У Требињу је 17. маја 2019. године одржан 26. фестивал гуслара Републике Српске. Побједник фестивала је Васо Ђондовић из Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала. Друго мјесто припало је Витомиру Арсенићу из Гусларског друштва „Филип Вишњић“ из Источног Новог Сарајева, док је треће мјесто припало Милошу Вукоју из Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће. Фестивал је одржан у организацији Савеза гуслара Републике Српске, а под покровитељством Града Требиња.
    Музеј Херцеговине у Требињу постао је богатији за још једну, седму сталну, а прву природњачку поставку „Природњачко благо слива ријеке Требишњице“. Аутор поставке је кустос биолог Мићо Милошевић, а свечано је отворена 18. маја у оквиру „Ноћи музеја“, међународне манифестације, којој се требињски Музеј Херцеговине придружио по 12 пут. Ријеч је о атрактивној презентацији биљног и животињског свијета, минерала и фосила са подручја Херцеговине и шире. Поставку је отворио предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак. 

     Билећа, 18. маја 2019. године

    Аутор Културне хронике захваљује колегама из штампаних и електронских медија источне Херцеговине на сарадњи у припреми овог прилога, као и проф. Лазару Гњату, члану Редакције „Нове Зоре“.