61/62 Duško Babić

Душко Бабић
СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА

      Драги пријатељи и гости Филолошке гимназије, поштоване колегинице и колеге, драга децо, велика ми је част да вас и ове године поздравим и да вам пожелим добродошлицу на наше светосавско славско сабрање.
    На даншњи дан Свети Сава нас сабира физички, као што нас је у протеклих осам векова сабирао духовно, штитећи нас од расула и затирања у историјским мрклинама.
    Под окриљем Светог Саве и светосавља наш народ је још у средњем веку изградио свест о себи, која га је држала на окупу, мада расејаног у разним царствима и потчињеног разним господарима. Кроз све те векове, ми смо били једно колективно биће, једна судбина, на коју је утиснут печат светосавља. То су једнако знали неписмени пастири, као и монаси, ратници, песници.Убоги, слепи гуслари иљуди од науке и књиге.
     Свети Сава је темељ нашег идентитета и најтврђи јемац нашег опстанка. За све време нашег трајања, од Светог Саве наовамо, нисмо имали тврђег града од оног који је дигнут у нашим душама, из његовог пепела.
    Свети Сава то је осам векова пружена рука и отворено срце према свима који желе да живе у миру, раду и слози.
   Све ово има смисла ако се трудимо да у складу са тим и живимо, да грешку и кривицу тражимо и у себи, а не само у другима. Светосавље није празнословље и хвалисање, повлађивање својим манама и слабостима. О томе има лепу и тачну реч свети владика Николај: ,,Свети Сава је најлепши узор живота српском народу, наш ватрени бранилац пред другим народима, али и наш тужилац пред Богом“.
   Како се множе техничка чуда и тријумфује такозвани прогрес, како стварне пријатеље замењују виртуелни, а живе људске разговоре ,,блеје на фејсу“, расте потреба да утврђујемо лекције светосавља. Јер човек није створен за блејé и ријалитије него за песме, прегнућа, духовна уздизања.            Зато је важно да нас сваке године окупи светосавска академија коју припремају ученици: да се умијемо песмом, беседом, надом, добром вољом.
   Да нас животопис младог принца, који је поткрај 12. века из краљевске палате одбегао у манастирску ћелију, подсети да у свакоме од нас постоји светло језгро вишег живота, где је основ вере да се увек може изаћи из лутања и бауљања, да се може одолети свакој сили и уцени када се брани нешто своје и свето.
   Да је живот лепота и радост, и кад је голо трпљење, ако га вежемо за нешто велико и непропадљиво; да све у себи и око себе позовемо да се промени, да се потражи у добру, да се узнесе изнад своје висине

   (Филолошка гимназија у Београду, на Савиндан, 2019).