61/62 Miroslav Sredanovic

Мирослав Средановић
ИЗБИРАЧ
    Ћутање предизборно завлада. Ни пас да залаје. На звезде репатице.
    Ћутање је злато. У то нас уверавају рибе. Неме. Што их на мамце хватају.
    Многи су спремни да кажу шта мисле. За сада успевају да ћуте. Мисли су им у тами. Црне.
    Док будале говоре, мудри ћуте. У предизборној тишини, сви су изједначени.
    Говора мржње нема. Мржња се осећа.
    Многи се ћутањем бране. И починиоци вербалног деликта.
    Неће ни ћутање да вечно траје. Код нас влада слобода говора. Свако ће моћи да каже шта мисли. Себи у браду.
    Зором покренух тело своје бирачко. Обамрло. Да се нађем на месту судбо - носном. Где се боље сутра бира. Чин је то озбиљан. Није то избор мис. Или бесмртника у Академији. Где су намештаљке могуће.
     И опозиција учествује. Из протеста. Неће она да буде изабрана. Па да саму себе укине. И да је неограничена власт исквари.
    Сврстах се у поредак. Ступих пред посматраче. Стране. Испод ока ме гледају. Испитивачки. Неповерљиво. Утврђују ми порекло генетско. Пружам прст. За руку хва тају. Спрејом прскају. Као да је изборна пљачка у питању.
    Упутих се у одају тајну. Да се суочим са Хамлетовским избором. Бити, или их не бити. Сада.
    Све их на списку сагледавам. По вредности су поређани. И нуле су заступљене.
    Донесох одлуку преломну. Сузе радоснице грунуше. Тетурајући прилазим. Свој избор тајно убацујем. Кроз рупу црну. У кутију провидну.
    Све се одвија у тишини. Без ритуала. И пуштања белог дима. Напредно смо друштво. Нису то манифестације мистичне.
    Лако ми је било да пробирам. У држави благостања нашег. У томе ми је и кампања помогла. Обећања увијена. Без лажи огољене.
    Изабрах будућност своју. Миле ми властодршце. После гласања, нема кајања.