Nova Zora 60 U čast Miloša Kovačevića

ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА
У ЧАСТ МИЛОШУ КОВАЧЕВИЋУ

Промоција Зборника радова у част проф. Милошу Ковачевићу:
Српски језик: статус, систем, употреба,
Крагујевац: ФИЛУМ, 2018, стр. 768,
одржана у Универзитетској галерији у Крагујевцу 25. 10. 2018.

Јелена Петковић
О ЗБОРНИКУ У ЧАСТ ПРОФ. КОВАЧЕВИЋУ

      Поштоване колегинице и колеге, поштовани гости, драги студенти, драги пријатељи, имам посебну трему док стојим вечерас овде пред вама, не зато што не знам шта бих рекла или зато што не знам како бих то рекла, већ зато што би требало да вам кажем нешто о Зборнику који смо приредили у част професору Милошу Ковачевићу, мом учитељу, мом ментору, мом пријатељу.
      Сасвим сам сигурна да не постоји значајнија личност у српској лингвистици с краја 20. и почетка 21. века, да не постоји научник у области науке о језику (лингвистичке славистике и срб(окроат)истике) који је својим научним радовима, али не и само њима толико успео да помери границе проучавања српског језика као система, његових системских и употребних одлика, колико је то професор Ковачевић у чију смо част и приредили овај Зборник.
      Без икакве сумње, проф. Ковачевић спада у ред најзначајнијих синтаксичара српског језика у чијим су радовима не само покренута, већ и научно решена многа базична синтаксичка питања српског језика. Одужила би се вечерашња промоција када бих почела да говорим о конкретним научним проблемима које је проф. Ковачевић успео да реши не само у области синтаксе, већ и у области стилистике, где је успео да изгради оригиналну теорију и модел интегралне стилистике, али и у области социолингвистичког статуса српског стандардног језика, у области у коју је уложио много научне, људске и животне енергије.
      О томе откуд идеја за овај Зборник већ сте чули, ја ћу само додати још и то да смо имали доста муке око тога каква ће бити концепција Зборника који је пред Вама. Било је ту и много расправа и креативних размена мишљења, али и несугласица, и са једне стране, негде дубоко ми је остала жал што смо одлучили да у зборник уђу само радови колега из области науке о језику, јер сам уверена да би и поштоваоци рада проф. Ковачевића из области науке о књижевности могли из једног другог угла да осветле његове научне доприносе, у шта ћете већ вечерас имати прилике да се уверите када реч буду узели колега Николић и колега Бошковић, а са друге стране, драго ми је због те одлуке јер то значи да ћемо и у неком наредном периоду моћи да урадимо још нешто за проф. Ковачевића.
     Зборник који Вам данас предајемо садржи 49 радова распоређених у две целине. Прва целина је знатно мања и броји 6 радова који су сви посвећени научним доприносима проф. М. Ковачевића у области морфологије, синтаксе и стилистике, и његовој животној борби за очување српског језика и ћирилице. Ова целина зборника је несразмерно мања јер је првобитна концепција Зборника била да у њега уђу оригинални научни радови на теме из области којима се проф. Ковачевић примарно бавио, но, један број колега је ипак желео да проговори о научним доприносима проф. Ковачевића који су неупоредиво већи од броја радова који су се у овом делу Зборника нашли, те и то остаје још један наш задатак за време које следи.
     Друга целина садржи 43 оригинална научна рада које су приложили научници са свих филолошких, филозофских, педагошких факултета у нашој земљи (из Крагујевца, Београда, Новог Сада, Ниша, Косовске Митровице, Јагодине, Сомбора), као и са факултета из Републике Српске (са Пала и из Бања Луке), Црне Горе, колеге из Института за српски језик, али и научници из Софије, Париза, Минхена, Граца. Посебно смо поносни на чињеницу да се нашем позиву за овај Зборник одазвао овако велики број колега, јер поред тога што бројеви понекад умеју да замагле суштину, овако импозантна књига ипак говори много и сама за себе.
     Када смо давали назив овом Зборнику имали смо на уму, пре свега, три суштинске преокупације којима је проф. Ковачевић посветио свој научни век: синтаксу, првенствено синтаксичку семантику српскога језика, дакле систем; стилистику српскога језика, тј. употребу и социолингвистику, у вези са лингвистичким и политичким статусом српскога језика, дакле статус.
     Поред научних радова, у Зборнику смо штампали и кратку биографију проф. Ковачевића и селективну библиографију његових радова која броји 773 јединице. И опет није суштина, али вреди истаћи да је то за 40 година рада 20 библиографских јединица у просеку годишње, а ако помислимо да је међу тих 20 јединица бар једна монографија, петнаестак оригиналних научних радова, критике, прикази, уџбеници, онда бројеви ипак значе нешто. И кад смо већ међу бројевима, проф. Ковачевић је до сада објавио 28 монографија (из различитих научних области српскога језика: синтаксе, стилистике, социолингвистике, историје српског књижевног језика), 18 уџбеника, био ментор за 23 одбрањене докторске дисертације и 24 магистарска рада, учествовао на преко 120 конференција и има тих бројева још много...
     И као што смо на крају уводне речи и написали, сада да материјализујемо и речима, уз захвалност ауторима радова и рецензентима Зборника, овај Зборник заједнички дарујемо проф. Ковачевићу са жељом да у годинама које долазе задржи неисцрпну животну енергију и страст за науком, те да настави да нас обогаћује својим радовима.